Fantastika

N. K. Džemisin – Peto godišnje doba // Poslastica za sve ljubitelje fantastike

By In

Ćao ja sam Dragana i na instagramu vodim „bukstagram“ profil pod pseudonimom queenofmirrorsbooks, gde pišem o knjigama koje čitam. Na početku  želim da se zahvalim Marku što mi je ukazao čast da pišem za njegov blog <3 Nadam se da će vam moje pisanje biti podjednako zabavno kao i njegovo.

Peto godišnje doba je prva knjiga trilogije Slomljena zemlja (The Broken Earth) spisateljice N.K.Džemisin. Peto godišnje doba – Duga zima – po carskom ukazu , mora trajati najmanje šest meseci – koja je pokrenuta seizimičkom aktivnošću ili drugom velikom prirodnom katastrofom. Skraćeno ga nazivaju i petim dobom, a često i nedobom.

  • Orogenija – sposobnost da se upravlja termalnom, kinetičkom i sličnim oblicima energije povezanim s sezimičkim aktivnostima.
  • Orogen( pogrdno roga) – osoba obdarena orogenijom. (Rečnik često korišćenih termina u svim delovima Mira).

Znate li onaj osećaj kada vam se usta sama od sebe otvaraju od šoka i oduševljenja dok čitate neku knjigu? E, pa ja nisam mogla da ih zatvorim čitavu poslednju trećinu ove knjige. Iskreno, ne mogu da se setim kada sam poslednji put pročitala knjigu epske fantastike koja nije trilogija, ili ima i više od tri toma. Mada, to mi je razumljivo, jer je teško detaljno opisati jedan potpuno drugačiji svet u samo jednoj knjizi, a i ko ne voli da čita stotine stranica ako je priča sjajna?

Radnja Petog godišnjeg doba se dešava na planeti gde postoji samo jedan ogroman kontinent koji se zove „Mir“. Svakih nekoliko vekova „Mir“ zadesi prirodna katastrofa, „Peto godišnje doba“, koje prilično izmeni svet (i pobije veći deo stanovništva). Nedoba podrazumeva razorne zemljotres, vulkanske erupcije, promene magnetnog pola i neprestane „kiše“ pepela. Ne treba da vam pišem kako to utiče na ljude koji nekako uspeju da prežive prvobitne potrese.

Svet ljudi je podeljen u kaste, i na rase. Ljudi koji imaju svoju kastu žive u zajama, svojevrsnim zajednicama, gde imaju različita zaduženja. Oni koji su proterani iz zaja i nisu podobni da budu primljeni u neku drugu zaju nazivaju se bazajnicima. Što se tiče ljudi koji nisu baš „obični“, imamo orogene. Niko ne zna zašto je neko rodjen sa tom sposobnošću niti da li se sigurno prenosi genetski. Prema legendi svet je stvorio Otac Zemlja, obezbedio je četiri godišnja doba, stvorio vode koje su se same čistile, vedra neba i vetar. On nije stvorio život, ali je bio očaran njim i negovao ga je. Kako to obično biva, ljudi su počeli da čine ružne stvari Ocu Zemlji, uništavali su ostale oblike života, zagađivali vode i nebo, a na kraju su mu orogeni uništili jedino dete i zbog toga On stvara „Peto godišnje doba“. Bar tako kaže kamen-nauk, jedina zvanična istorija Mira. Zbog te legende su orogeni proganjani i ubijani od strane svojih najbližih, jer nekreti (obični ljudi) ne žele da ljute Oca Zemlju. Umesto da ih veličaju kako bi im pomogli da lakše prebrode nedoba.

Orogene koji prežive svoju porodici i zaju „skupljaju“ Zaštitnici i vode u Tačku oslonca, kamp za obuku ljudi sa sposobnošću orogenije. Tačka oslonca se nalaži u Jumenesu, glavnom i najvećem gradu Mira, zapravo jedinom gradu koji je preživeo nekoliko Petih doba, ali se čini da ovo neće.

Priča prati tri žene Esun, Damaju i Sijen i naravno sve tri su orogeni. Esun se vratila kući i saznala da joj je muž ubio sina i oteo ćerku, Damajini roditelji su otkrili da je ona orogen i prodali je trgovcima decom, a Sijen je dobila mentora koji će joj pomoći da napreduje u orogenezi, a i koji će joj napraviti barem jedno dete koje će se obučavati ili služiti u Tački oslonca.

Kao i sa svakom knjigom epske fantastike, trebalo mi je neko vreme da se naviknem na novu terminologiju, ali srećom na poslednjim stranama postoji i rečnik sa pojašnjenjima istih. Čitanje ove knjige zahteva malo stpljenja, ja sam prvih dvadesetak strana pročitala bar tri puta i nisam imala pojma o čemu spisateljica piše, ali sam nastavila dalje i kockice su se polako složile. Kako je priča tekla toliko sam se navukla da mi je bilo izuzetno teško da pravim pauze u čitanju (deca, kuća). Džemisin je stvorila likove koji ne mogu da vam ne prirastu za srce, Esun, Damaja i Sijen su tri žene koje pokušavaju da se izbore za sebe u jednom jako nepravednom svetu. I ako ponekad deluje da vode uzaludnu borbu, one ne odustaju. Iznenadila su me Esuina poglavlja, zapravo način pripovednja u njima. Napisana su u drugom licu jednine, kao neko podsećanje, kao da njoj neko govori šta joj se dešava i šta oseća. Nisam se do sada susretala sa takvom tačkom gledišta u knjigama.

Spisateljica je izgradila fantastičan svet, koji me pomalo podeća na svet Reda magle (Mistborn) Brendona Sandersona, ali ne u smislu da ga je iskopirala. Čak je i sam Sanderson hvali što je, priznaću, i bio jedan od  razloga da pročitam ovu knjigu. Ono što mi je jako nedostajalo u ovoj knjizi je mapa sveta, jer nikako nisam mogla da se orijentišem gde je gore, a gde dole, ali sam videla da je druga knjiga sadrži. Još jedna stvar koja mi je jako smetala je to što ima dosta mrtve dece, a ja nemam baš stomak za takve opise.

Ovom knjigom Džemisin je samo načela priču o Slomljenoj zemlji, uvela nas je u jednu fascinantnu priču sa jedinstvenim likovima i izuzetnim svetom i dobro nam zagolicala maštu kako bi nestrpljivo iščekivali njen nastavak.  Ne mogu da se setim kada sam poslednji put dala pet zvezdica nekoj knjizi, a ova je zaslužila i šestu.

 

piše: Dragana Nikolić


Naslov originala: N. K. Jemisin – The Fifth Season

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Broj strana: 307