Drama, Istorijski

Ngugi Va Tiongo – Krvave latice // Politika, industrijalizacija, korupcija

By In

Trendovi se uvek menjaju, kako u modi, muzici, filmovima, tako i u književnosti. Ono što je popualrno u svetu, ipak, ne znači da je popularno i kod nas, jer se čini da mi sami sebi diktiramo književne trendove. Tako je pre nekoliko godina bio neverovatan hit čitati bilo šta što je arapsko, onda su popularni bili azijati, pa Indija. U svakom slučaju, svaka drugačija kultura bila je popularna u vidu književnosti kod nas, ali izgleda da Afrika nikada nije. To je jedan od razloga zbog kojih je ova književnost bitna, jer je ovaj narod prošao kroz sito i rešeto da bi bio tu gde je danas. A gde je? Pa skoro na dnu lestvice. I upravo zbog toga, i zbog svega što su pretrpeli vekovima unazad, trebali bi da damo šansu i njihovoj književnosti. Romana o ropstvu ima na pretek, i svaki je poseban i zaista dobar. Bolan svakako, ali dobar. Izdavačka kuća Darma Books (koja je potpuno nova na našem tržištu i dosta obećava), pokrenula je ediciju Sankofa, koja će izdavati romane afričkih pisaca. Prvi na redu je roman Krvave latice, pisca Ngugi Va Tionga iz Kenije, a evo o čemu je ovaj roman, kao i to da li ga treba pročitati ili ne.

Roman Krvave latice je smešten u Keniju za vreme turbulentnih ’50-ih godina, a interesantno je da je roman bio zabranjen kada je izašao, i da je sam pisac završio u zatvoru jer ga je napisao. Zašto je ovaj roman toliko skandalozan? Elem, roman počinje jednim ubistvom, tako da se stiče utisak da je u pitanju samo jedan triler. Međutim, već u drugom poglavlju pisac nas vodi neko vreme unazad, kada upoznajemo glavne aktere ovog romana. Tu je Munira, protagonista romana koji dolazi u selo Ilmorog u Keniji da radi kao učitelj u seoskoj školi. Stanovnici ovog sela ga isprva ne doživljavaju ozbiljno i veruju da će da ode iz sela kao i svaki prethodni učitelj, međutim Munira u sebi nosi nešto što drugi ljudi ne nose. Tu je i Vandža, devojka koja je po svakom principu drugačija. Ona je zavodnica ali i vrlo buntovna devojka – na momente biznismenka, na momente prostitutka. Na kraju, tu je i Karega, momak koji je nadahnut politikom i revolucionarnim idejama.

Ljubav i mržnja – sijamski blizanci – jedno pored drugog u ljudskom srcu.

Roman se odigrava u trenutku kada se u Keniji dešavaju opasne političke promene. Pre svega tu je industrionalizacija malih sela, stvaranje firmi i novih poslova, ali s druge strane tu je i Mau Mau revolucija, odnosno grupa ljudi koja se bori da vrati Keniju njenim stanovnicima, a ne belcima. Ovo je glavna podela u romanu – podela na belce koji su tu došli da pruže Keniji šansu da zaradi dok im je u glavnom interesu da sami zarade, i na crnce koji će opet glumiti robove belcima, i to u sopstvenoj državi. S druge strane tu je podela na crnce koji vole Keniju i žele je da bude ista kao što je bila pre, i da se osećaju sigurno i slobodno u sopstvenoj državi, i na one koji su ipak na strani belaca jer su im obećali visoke pozicije i dosta novca.

Iz ovoga se može zaključiti da industrijalizacija jedne države nije glavna tema ovog romana, već i korupcija. Korupcija među sopstvenom državom i među sopstvenim narodom. Korupcija koja tera ljude da okrenu leđa svojima. Va Tiongo opisuje ovo na jedan jako dobar način, a sam momenat industrijalizacije i Mau Mau revolucije je svepriisutan u romanu, od početka do kraja. Takođe, na jedan jako upečatljiv način možemo osetiti na koji način se Kenija menja, i kako to utiče na ljude koji tamo žive. Zatvaranje uličnih poslova preko kojih su stariji seljani zarađivali kako bi se tu izgradio put koji će da poverzuje dva grada i zatvaranje prodavnica kako bi se otvorile novije prodavnice samo su neki primeri kako se to zaista i dešavalo tamo.

Nekad nema veličine u prošlosti. Nekad bi čovek želeo da sakrije prošlost čak i od samog sebe.

Osim ovih bitnih tema, Va Tiongo je zaista osmislio jedan interesantan roman. Na momente zna da bude monoton, posebno treća četvrtina romana, ali ga kraj zaista izvlači. Neki likovi su zaista lepo osmišljeni i razrađeni, dok je za druge ipak trebalo možda malo više prostora. U svakom slučaju, ovo nije roman koji će se svima dopasti, ali ukoliko volite političke romane, ili romane koji pokazuju kako je tamo negde daleko, ili na kraju krajeva romane koji će Vas naučiti nešto novo, onda pokušajte da pročitae Krvave latice.

Ovo je roman koji se ne čita samo zbog priče, već i zbog poruke koju nosi. Kroz primer ove Kenije možemo povući raznorazne paralele, u glavnim likovima možemo videti i nas i naše snove, a u likovima koji su korumpirani možemo videti i naše ali i svetske političare. Ako Vas sve ovo zanima, onda je Krvave latice roman za Vas.


Naslov originala: Ngugi wa Thiong’o – Petals of Blood

Izdavač: Darma Books

Broj strana: 400