Triler

Nik Laut – Crni labud // Kako nauka može uništiti živote?

By In

Crni-labud-65786Neverovatno je kojom brzinom se trileri pišu, štampaju i izdaju. Ako bacite pogled na rafove u obližnjim knjižarama videćete, između brda romantične i čikflik literature, desetine i desetine trilera. Što i nije toliko loše – triler je savršen žanr za sve one koji žele da prekrate sebi vreme. E sad, pitanje je kako pronaći dobar triler. Na Bukmarkiću ste imali prilike da pročitate recenzije mnogo trilera – nekih boljih, nekih lošijih, ali svaki od njih je pažljivo odabran i preporučen određenoj grupi ljudi. Ovoga puta to je roman Nika Lauta, u originalnu nazvan Bite, a kod nas preveden kao Crni Labud. Iako je originalno izdat 2007. godine, Vulkan Izdavaštvo je ipak uspeo da je dovede i na naše tržište. Opis romana počinje sledećom rečenicom: ”Trebalo je da to bude najveći dan u životu Erike Straud-Džouns, genijalne mlade naučnice koja je došla do revolucionarnog otkrića, novog načina da se pobedi smrtonosna tropska bolest.” Vidimo da uključuje nauku, što je svakako plus. Ali o čemu je zapravo Crni Labud, i šta je to što ga izdvaja od ostalih trilera? 

Crni Labud je roman koji počinje dosta mračno, i svako ko ga pročita će vrlo verovatno imati problema da sedne na sledeći avion. Nije u pitanju nikakva bomba niti teroristički napad – već nešto mnogo veće. Kroz jedno izuzetno mračno poglavlje možemo da zaključimo da Laut grandiozno započinje svoj roman. Fokus romana se zatim premešta na Eriku Straud-Džouns, mladu naučnicu koja je došla do ogromnog otkrića – a to je lek za novu vrstu smrtonosne malarije – koja sledeći dan treba da ga predstavi na velikoj konferenciji u Amsterdamu. Ipak, veče pred konferenciju Erika nestaje, a od njenog imena ostaje samo teorija zavere da lek možda i ne postoji, čim je, sasvim slučajno, nestao zajedno sa njom baš dan pred predstavljanje. Sutradan, na samoj konferenciji se takođe nešto neočekivano dešava. Pojavljuje se nova vrsta malarije na koju ne utiče niti jedan poznat lek – opasnost koja vreba još iz aviona.

Iako je policija ubeđena da će se Erika uskoro pojaviti, njen dečko od svega nekoliko meseci, Maks, se upušta u to da je pronađe. Nakon što saznaje da se Erika veče pred njen nestanak našla sa nepoznatom osobom, on će polako početi da se pita da li je uopšte poznavao Eriku. Kroz celu prvu polovinu romana, segmenti njenog dnevnika se pojavljuju na sredini ili na kraju svakog poglavlja koji reflektuju njene davne dane dok je radila kao istraživač u Africi. U drugoj polovini knjige čitalac polako povezuje stvari i saznaje mnogo više o mladoj naučnici. Ono što me posebno iznenadilo u ovom romanu a što je potpuno drugačije od bilo kog drugog romana su različiti likovi koji imaju isto ime a različito prezime – kao što to biva u realnosti. Ne zove se svaka osoba drugačije, što možda dovodi do konfuzije ali svakako čini roman i situaciju realnijom. Ono što posebno daje život Crnom Labudu je uspeh Nika Lauta da istraži i opiše elemente kako Evrope tako i Afrike. Opisi Amsterdama su savršeni, a isto tako će čitalac potpuno da zameni sliku vetrenjača i lala za sliku slonova i pustinjske Afrike – savršeni miks dva možda potpuno nepovezana sveta. Laut je vrlo uspešan i kada je reč o žongliranju između prošlosti i sadašnjosti, nečemu čemu se uvek radujemo u romanima.

Sve u svemu, nemoguće je reći da li je Crni Labud najsavršeniji triler ikada napisan. Da li je najdublji? Sigurno nije. Da li je najinteresantniji? To sve zavisi od toga šta volite, ali svakako nije dosadan. Drži pažnju (što je nekima i najvažnije), izuzetno je lepo napisan i priča je vrlo interesantna. Šta više tražiti od trilera?


Naslov originala: Nick Louth – Bite

Godina izdanja: 2007, 2014 za srpsko tržište

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Broj stranica: 316