Misterija, Triler

Pola Hokins – U tihoj vodi // Vrtlog naratora u novom psihološkom trileru tvorca ‘’Devojke iz voza’’

By In

Preplavili su nas trileri – nemoguće je ne uhvatiti se za jedan kada uđemo u omiljenu knjižaru. Čini se da se pojavljuju brzinom svetlosti, jer je, izgleda, svaki novi roman koji izađe neka vrsta misterije i rešavanja ubistva. Možda nam životi nisu dovoljno napeti? Mada, imajući u vidu gde živimo, trebalo bi da čitamo isključivo komedije kako bi nam se životi bar malo popravili, ali u redu – nekad volimo da istražujemo ubistva zajedno sa junacima. U moru trilera koji su se pojavili, ove godine se istakao roman Žena na prozoru, koja je pokupila sve najbolje kritike od ljudi koji se razumeju u krimiće. Pre par godina je to bila Devojka iz voza, i koliko god je možda bolje bila reklamirana nego što je dobro štivo, postala je planetarni hit, i filmska prava su se otkupila u najkraćem mogućem roku. Pola Hokins, spisateljica ovog romana, je publiku obradovala novim trilerom, U tihoj vodi. Da li ovaj triler može da se poredi sa njenim prvencem ili ne?

Hajde prvo da objasnimo radnju romana. Roman počinje šokantnom pričom žene koja je pronađena na dnu reke (kojoj se godinama divila), a čini se da to ipak nije bilo samoubistvo. Sestra žrtve, Džulija Abot, će to shvatiti, i pokušaće da, pored detektiva, sazna šta se to tačno desilo sa njenom sestrom Nel, zašto je ona ubijena i kakve je to tajne ona krila. Džulija se vraća u njen rodni grad, i upoznaje svoju sestričinu tinejdžerku koju do tog momenta nije poznavala – jer Nel i Džulija već godinama ne pričaju. U istoj toj kući u kojoj je i svađa između njih dve počela, Džulija će polako početi da shvata da ovaj mali gradić krije mnogo toga ispod površine – baš kao i ta reka.  U tihoj vodi je triler koji ima dobru pozadinsku priču, jer, koliko god romana postoji o ubistvima koje treba rešiti, atmosfera koju Pola Hokins stvara oko svojih likova jeste na neki način drugačija. Ali.

Od tog krenutka kreće vrtlog naratora, koji se smenjuju na svake dve stranice, tako da je praćenje priče romana vrlo teško i haotično. Naratora ima pregršt, i svaki ima svoje dve stranice da doprinese priči – tu je sama Džulija, zatim njena ćerka Lena, tu su detektivi koji takođe služe kao naratori, kao i lokalna vračara Niki, ali i brdo ljudi koji uopšte nisu direktno povezani sa žrtvom (na prvu loptu) ali opet imaju ono nešto što će doprineti ovoj priči. Brdo naratora je ujedno i najveći razlog zašto je ovaj roman pokupio dosta negativnih kritika – priču je vrlo teško pratiti od samog početka. Ne samo da nam je tu ceo taj momenat ’’Ko je sad ovo?’’, nego nam je i teško da protumačimo kad se ta određena radnja desila, a i s obzirom na to da su imena izuzetno obična, vrlo nam je teško da shvatimo da li je u pitanju potpuno novi narator ili je to neko koga smo već upoznali. Isto tako, svaki od njih ima otprilike od dve do četiri stranice da ispriča svoj deo priče, što je izuzetno malo prostora da bi se bolje upoznali sa likovima i da bi ih na neki način zavoleli. Svaki od ovih likova nas nervira – čini se da ne postoji narator koga jedva čekamo da čujemo ponovo. Ceo ovaj dijapazon ljudi koji nam pomažu da bolje sagledamo ovu misteriju je ispresecana romanom koji je žrtva Nel pisala, a koji je inspirisan upravo tom rekom u kojoj je na kraju i završila. Pola Hokins je očigledno eskperimentisala sa pričanjem ove priče, ali očigledno nije uspela onako kako je mislila da će.

Kritičari su se složili oko naratora i oko atmosfere ovog trilera. Oni su, takođe, poredili Devojku iz voza sa ovim romanom, i složili se da je napetost u njenom prvom romanu daleko jača nego u ovom. U tihoj vodi je roman koji se čita bez nekih velikih očekivanja, niti sa preterano velikim uzbuđenjem – ali daleko od toga da je roman koji možemo da ostavimo (ako preživimo prvih pedesetak stranica i ne umorimo se od razmišljanja ko nam priča priču). I kada se sve ovo skloni sa strane, dobijamo Polu Hokins – koja je na neki novi način pokušala da ispriča jedan psihološki triler, i to treba da poštujemo. Ako zamislimo crtu gde je jedan ekstrem užasan triler a drugi odličan triler, ovaj bi bio negde na samoj sredini; možda za nijansu bliži odličnom trileru nego užasnom. Pola zna da napiše dobre rečenice i zna da opiše psihologiju jedne mentalno možda nestabilne osobe (što je dokazala i prvim romanom), i to je ono što ovaj roman čini pravim trilerom.

#PRESUDA: Da li je ovo novi Devojka iz voza? Svakako da nije. Ali isto tako, nije ni za baciti. Kakvih sve trilera postoji, ovo je zaista jedan romančić koji može da se pročita za dva, tri dana bez ikakvih velikih očekivanja. Ako ste ljubitelji trilera i krimića, onda će Vam se ovaj roman svideti. Nećete ga obožavati, ali će Vam biti drugačiji i interesantniji. Klimaks priče nije toliko upečatljiv i napet kao u njenom prvom romanu, ali nas ipak na neki način drži u neizvesnosti do samog kraja. Izgleda da će Pola Hokins ipak još uvek ostati kao spisateljica Devojke iz voza, jer koliko god ovaj roman bio interesantan i zabavan za pročitati, daleko od toga da je upečatljiv. Da ga nije napisala Hokinsova, verujem da bi prošao vrlo neprimetno. Pohvaljujem i Vulkan izdavaštvo što je odlučilo da sačuva originalne korice knjige, i što je prevelo ovaj roman na adekvatan način, a to je nešto što u poslednje vreme i ne rade baš često.

Poznata filmska kuća DreamWorks je već otkupila prava na ovaj roman, tako da nam se kuva i filmska adaptacija istog, a radiće ga producenti hit filma La La Land. Prisetimo se da je i prvi roman Hokinsove bio blokbaster, u kojoj je glavnu ulogu tumačila odlična Emili Blant. Ostaje nam da vidimo ko će igrati glavnu ulogu u filmu U tihoj vodi, ali verujemo da će to biti film koji ćemo vrlo rado pogledati, jer ova priča može stvoriti odličan film.

spisateljica Pola Hokins / photo: Forbes

Naslov originala: Paula Hawkins – Into The Deep

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Broj stranica: 283