Drama, Komedija, Kratke priče, Teen / YA

Prava jugonostalgija: 10 najboljih misli iz romana ‘’Beleške jedne Ane’’

By In

Ukoliko pustite neku plejlistu jugoslovenskih šlagera iz šezdesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka i uzmete knjigu Beleške jedne Ane Mome Kapora u ruke, verovatno ćete imati najautentičnije iskustvo ovog meseca. Kao neko ko se uvek raduje jugonostalgičnim stvarima, pesmama i knjigama (kao što je slušaj sa Aristokratskih stopalom), bilo mi je potpuno zadovoljstvo organizovati buddy read na Instagramu sa predivnom Zoranom iza bloga Knjigoteka (koji toplo preporučujem da pogledate), i hvala maloj divnoj ekipici koja je sudelovala u ovome. Zorana i ja ćemo i u budućnosti organizovati zajednička čitanja (kuvamo jedno i za jun), pa ko voli, nek izvoli što bi se reklo, a za više informacija, zapratite me na Instagramu i pišite tamo. Nego, da se vratimo na roman Beleške jedne Ane. Kakav je ovo roman i zašto ga preporučujemo?


Momo Kapor je ovaj roman napisao početkom sedamdesetih godina prošlog veka, i svako poglavlje je izlazilo u časopisu Bazar u to vreme. Ovo je i knjiga koja spada u podžanr ’’džins proze’’, i zaista je spektakularno na koji način je on atmosferičan i jugonostalgičan. Na momente duhovit, na druge presladak, na treće tužan, Beleške jedne Ane je svakako roman koji će se mnogima dopasti.

Ono što je ipak prilično specifično kada je reč o ovom romanu jeste činjenica da nema određenog zapleta, i cela poenta knjige je u Kaporovom jeziku i načinu na koji on opisuje svoju ćerku Anu i njene tinejdžerske dane. Sasvim je suludo čitati o tinejdžerskim danima za vreme ’70-ih godina kada su najinteresantine stvari bili stihovi ’’U srce sam te zaključala, ne možeš izaći’’, ili palindromi kao što su ’’Ana voli Milovana’’. Upravo iz ovog razloga, postoji taj rizik od prezasićenja romanom vrlo brzo. Ipak, kako bi se roman izdržao do kraja i kako bi dao tu neku sliku koju bi trebalo da da, dovoljno je čitati dva do tri poglavlja dnevno, ne više. Na kraju krajeva, roman je izlazio kao jedno poglavlje mesečno u to vreme, tako da bi isto tako trebalo da ga čitamo i mi. U tom slučaju, stvorićemo sebi taj neki jugonostalgični momenat svakog dana po malo, što je sasvim dovoljno.

Da li preporučujem ovu knjigu? Apsolutno. Vrlo je interesantna, ima nekih neverovatno slatkih delova, i bilo mi je zadovoljstvo čitati je. Kao što sam napomenuo, jako je bitno kako je čitato, i ne treba juriti – ovo nije knjiga koja bi trebalo da se pročita u roku od nekoliko dana. Broji svega oko 350 strana, a opet je bilo dovoljno 7 dana da se pročita natenane i uživa u svakoj strani i svakom Kaporovom crtežu. S obzirom na to da je ova knjiga potpuno posebna i drugačija, izdvajam najlepše i najinteresantnije delove i misli. Ozbiljno, pustite neku šlager pesmu (na primer Leo Martin – Odiseja, Radmila Karaklajić – To su bili ti dani ili Zdravko Čolić – Gori vatra) i obratite pažnju koliko su jugonostalgične neke rečenice. Pa mast i aleva paprika, o čemu pričamo?!


Živi brzo, umri mlad  i budi lep leš!


Ono što me izluđivalo kod njega bile su sive oči pantera iz zoološkog vrta, i to što uopšte nije bio cicija, kao drugi iz moje ulice. Pozajmljivao mi je tako, na primer, godinama Politikin zabavnik i nikad nije pravio pitanje ako na njemu ostane pokoja mrlja od masti ili aleve paprike.


Moram da Vam priznam, i danas osećam nešto kao blagu muku kada mi neko spomene te dekorativne kafane na glasu! Njihovi vlasnici misle da je dovoljno poređati neke blesave seljačke ćupove po zidu pa da se čovek načisto upiški od autentične atmosfere!


Lova, izgleda, uvek stiže suvišno kasno.


Gorgonzola, budalo jedna blesava, nije prezime argentinskog nobelovca, već naziv za italijanski specijalitet – sir izvanredno buđonijevskog ukusa. Rokfor, dragi moj mamlaze, nije ime britanskog ministra spoljnih poslova, već, takođe, vrsta sira, a sve ovo ti pišem zbog toga da ne tražiš već sutradan u knjižari sabrana dela Gorgonzole i memoare lorda Rokfora, kao što si juče tražio najnovije delo čuvenog Hemendegsa, za koga u jelovnicima naših hotela lepo piše ’’Hemendegs – sa šunkom i jajima’’.


Htela sam da kažem da ono standardac i demode ’’volim te’’, potpuno naučno zastarelo i sve, ipak nekako najviše pali, čak i danas, mislim, kada je svet prešao na vatanje na naučnoj bazi!


Ako već hoćete da znate, kad kupujem neku knjigu, moram najpre da je opipam. Onjušim. Prelistam…


Naš narod se, to jest, toliko zapanji kad dobije telefon da ne može sebi da dođe, nego samo zove li zove, pa niti se to predstavlja, niti ga briga jesi li u kupatilu ili knjavaš posle ručka; njima dopada da zovu.


Svaki komad leba namazan mašću i posut alevom paprikom, kad se ispusti iz ruke, pada obavezno na namazanu stranu ma u kom se položaju pre toga držao u ruci!


Izdavač: Laguna

Broj strana: 344