booklist

#RETROSPEKTIVA: 2018’s Top 10

By In

Možda najbolja stvar koju svaki kraj godine donosi sa sobom jeste pravljenje godišnjih lista – uvek uživam u čitanju bilo koje, tipa da neko okači deset najboljih čarapa 2018. godine, ja ću verovatno kliknuti i pogledati celu listu. S obzirom na to da je ovo moja omiljena aktivnost, predstavljam Vam spisak najboljih deset knjiga ove godine. 2018. je prošla odlično u književnom smislu – bilo je mnogo bisera i odličnih romana koji su se čitali. Takođe, ovo je bila knjiga u kojoj je čitalaštvo ovog malog bloga eksplodiralo, i na tome Vam zaista hvala. Elem, da se vratimo na listu. Većina ovih knjiga jeste izdata za srpsko tržište ove godine, iako je originalno izdanje na maternjem jeziku izdato pre nekoliko godina; mada su se na listi našle i neke knjige koje još uvek čekaju svoje srpsko izdanje (da li bi trebalo da ih ja prevedem i izdam u sopstvenoj režiji?) – imajući ovo u vidu, ovo je spisak deset najboljih romana kojima se blog bavio ove godine, a recenziju svake možete pronaći baš na ovom blogu, pa čak i u ovom postu!

Pa da vidimo koje su to knjige koje su obeležile Bukmarkićevu 2018. godinu!

Hint: Kliknite na uveličani naslov knjige kako biste pročitali detaljniji prikaz romana.


10. Lana Bastašić – Uhvati zeca

Uhvati zeca je verovatno najbolji debitantski roman sa ovih prostora ove godine. Lanin jezik je odličan, simbolizam u romanu takođe za svaku pohvalu, a lično smatram da je dobar simbolizam izuzetno bitan za knjigu. Kada na sve to dodamo Jugoslaviju – kupljen sam. Ovo je jedna vrlo topla priča o jednom propalom prijateljstvu i o tome kako dve različitosti mogu da funkcionišu zajedno. Junakinja ovog romana, kao i pripovedač je mlada devojka Sara, koja trenutno živi u Dablinu sa svojim izabranikom. Sara u Dablinu vodi jedan normalan život, potpuno drugačiji od onog koji je vodila na Balkanu. Međutim, jedne večeri, dobija telefonski poziv od Lejle, njene stare najbolje prijateljice sa kojom se nije videla niti čula 12 godina.


9. Han Kang – Vegetarijanka

Na devetom mestu se našao roman Vegetarijanka, koji je 2016. godine dobio nagradu Internacionalni Buker, ali je tek ove godine dobio svoj srpski prevod zahvaljujući izdavačkoj kući Dereta. Vegetarijanka je delo koji mnogi svrstavaju u romane, a mnogi i u novele, odnosno romane u manjoj formi, što može biti potpuno tačno. Knjiga broji oko 150 stranica, što ga čini odličnim štivom za jedno ili dva kišna ili snežna  popodneva, ili dana na plaži. Koncipiran je tako što je podeljen na tri jednaka dela – a već u prvom delu upoznajemo se sa junakinjom romana, Jong-he, koja jedne noći odlučuje da izbaci svo meso iz svog frižidera i postane vegetarijanka. Na koji način jedna ovako naizgled nebitna stvar može da utiče na živote bližnjih?


8. Tina Fey – Bossypants

Iako nije izdata ove godine, niti postoji srpsko izdanje ove knjige (kako vas nije sramota izdavači???), Bossypants od preduhovite Tine Fej je ubedljivo najsmešnija knjiga kojom se blog bavio ove godine, tako da se s razlogom našla na ovoj listi, i to na osmom mestu. Pisao sam o tome zašto bi trebalo da se ova knjiga nađe među obaveznim lektirama u srednjim školama, jer nije samo smešna nego i neverovatno poučna. Bossypants je biser komedije, i ne mogu Vam objasniti koliko sam uživao čitajući je.  Ona treba da bude roman, memoar, priručnik i lektira, jer kroz oči jedne uspešne, pametne i duhovite žene možemo saznati dosta toga o toleranciji, ljubavi, poslovanju, menadžmentu, humoru, seksu, odgajanju dece, našem odnosu prema uvredama i šalama na naš račun. Tino Fej, hvala ti do neba. Knjigu možete naručiti preko sajta BookDepository za oko 5 evra.


7. Džesika Taunsend – Nikadište

Nikad mi se ništa nije približilo Hariju Poteru, ali je izdavačka kuća Urban Reads ove godine prevela i objavila knjigu Nikadište, koja na neverovatan način ponovo vraća sve one emocije koje su stale sa poslednjom knjigom Harija Potera. Glavna junakinja ovog romana je Morigan Vrana, koja je rođena na Pomračje (najnesrećniji dan u godini) i samim tim joj je suđeno da umre na svoj jedanaesti rođendan. Ona je na to pripremljena, kao i njena porodica, i momenat njene smrti se očekuje baš tog dana u ponoć. Međutim, nešto pre nego što sat otkuca 12 sati, na njenom pragu će se pojaviti misteriozni riđokosi čovek, Jupiter Sever, koji je će je sa sobom povesti u magični grad Nikadište u kom neće umreti. Drugi deo ovog romana je pre mesec dana izdat na engleskom jeziku, tako da očekujte srpsko izdanje već kroz nekoliko meseci!


6. En Tajler – Kalem plavog konca

Na sedmom mestu našao se roman Kalem plavog konca, o kome sam pisao davne 2015. godine, a izdavačka kuća Dereta je ove godine obradovala sve nas na Balkanu sa srpskim prevodom. Kalem plavog konca je naizgled jedna slatkasta limunada, ali ona u svojim koricama krije mnogo više nego što možemo da zamislimo. Zamislite jednu običnu američku porodicu, čije 4 generacije žive u jednoj lepoj kući u predgrađu Baltimora. Iako roman počinje na jedan vrlo trafičarski način, Kalem plavog konca već posle desetak stranica postaje jedno ozbiljno štivo o psihologiji jedne porodice i tome kako njeni članovi funkcionisu međusobno. Čitalac ne može a da se ne poistoveti sa bar jednim likom, jer na kraju krajeva, i svi mi imamo svoje porodice i možda zamršene odnose sa nekim od članova.


5. Artur Golden – Memoari jedne gejše

Dugo sam izbegavao ovaj roman jer sam mislio da je samo još jedna trafičarska limunada, ali da je tako ne bi se našla na visokom petom mestu. Ono što je posebno interesantno jeste da ovaj biser možete naći u novom ruhu pod okriljem izdavačke kuće Vulkan. Roman Memoari jedne gejše je sve samo ne čiklit limunada. Reči i rečenice koje Golden koristi su vrlo svojevrsne Japanu, sa neverovatnim opisima i poređenjima koji dodatno utiču na sveukupnu atmosferu romana. Ovo je roman koji apsolutno prenosi atmosferu Japana iz prošlog veka, gde ljubav prema nekome nije glavna tema (možda čak ni glavna sporedna). Kroz život gejši Sajuri, Mamehe i Hacumomo otkrivamo postepeno kako je to biti gejša i kako je teško doći do te pozicije, zašto su one bitne u društvu i zašto su toliko poželjne i plaćene, kao i to šta se, bar u tom trenutku i u tom delu Japana, smatralo bitnim, lepim i poželjnim.


4. Margaret Atvud – Alijas Grejs

Alijas Grejs nije roman koji je izdat ove godine, a čak je i srpsko izdanje izdato pre par godina pod znakom izdavačke kuće Laguna. Ipak, blog se bavio ovim romanom negde u prvoj polovini godine, te se s toga našao na ovoj listi. Margaret Atvud je prvenstveno popularna na ovim prostorima jer je napisala hit knjigu Sluškinjina priča (po kojoj je rađena i istoimena serija). Alijas Grejs je, ipak, nešto drugačija knjiga– ona je zasnovana na istinitim istorijskim događajima, oko kojih je Atvudova stvarala svojevrsnu priču. Naime, glavna junakinja priče je prava istorijska ličnost, Grejs Marks, koja je živela u toku 19. veka u Kanadi i radila kao služavka. Ona je 1843. godine optužena za ubistvo njenog poslodavca, Tomasa Kinira i njegove glavne služavke, Nensi Montgomeri. Iako su ubistva bila vrlo česta tih godina, suđenje Grejs Marks je ostavilo pečat u kriminalističkoj istoriji Kanade, jer se ni dan danas, više od 150 godine nakon ubistva ne zna da li je Grejs Marks zaista ubila svoje poslodavce, ili je samo bila saučesnik u zločinu koji je počinio Džejms Mekdermot. Atvudova je ovim zaista napisala jednu knjigu koja će kroz dvadesetak, tridesetak godina moći da se smatra klasikom – jer zaista to i zaslužuje. Nije se za džabe našla u najužem izboru za Bukerovu nagradu 1996. godine.


3. Džefri Judžinidis – Midlseks

Na visokom trećem mestu našao se roman Midlseks, koji je izdat pre nekih petnaestak godina. Na srpskom ste mogli da ga čitate pre nekih desetak, ali iz nekog razloga je to staro srpsko izdanje ugašeno, ali tu je izdavačka kuća Dereta da spase dan.  Kroz priču od preko 600 strana, gde niti jedna stranica nije dosadna ili bespotrebna, Judžinidis pokriva više od 50 godina jedne porodične istorije. Iako je protagonista ovog romana Kal Stefanidis, koji je rođen kao devojčica Kaliopa, priča počinje pedesetak godina pre njenog rođenja, kada njeni baba i deda odlučuju da, sticajem okolnosti, emigriraju u Ameriku. Na momente duhovit, na druge momente srceparajuć, Midlseks je roman koji je jedno potpuno drugačije iskustvo. Kada se na sve to doda momenat ozbiljnog medicinskog istraživanja, dobija se knjiga koja je potpuno drugačija od svega što smo do sada čitali, i svakako knjiga koju je izuzetno bitno pročitati.


2. Hanya Yanagihara – A Little Life

Iako sam se dosta razmišljao da li da ovaj roman smestim na prvo ili drugo mesto, shvatio sam da je A Little Life jedan od onih neverovatnih romana koji još uvek nema svoj srpski prevod, što mi je apsolutno neverovatno, a uzimajući u obzir da je izdat pre 3 godine, odlučio sam da ga smestim na visoko drugo mesto. Ne postoji reč kojom mogu da opišem svoja osećanja za ovaj roman – ovo je 700 strana čistog bola i patnje, tako da ga zaista ne preporučujem svakome jer je emotivno užasno, užasno teška. Ovo je jedan coming-of-age roman, i prati živote 4 prijatelja od svojih dvadesetih pa sve do pedesetih godina – Džuda, Vilema, Džej Bija i Malkoma – njihov zajednički život nakon fakulteta, dvadesete godine, kao i način na koji oni fuknckionišu u svojim tridesetim i četrdesetim godinama. A Little Life nije samo roman o prijateljstvu i odrastanju, kao što mislimo da jeste. Nije ni samo roman o patnji, kao što takođe mislimo da jeste. Ovo je roman koji podstiče priče o eutanaziji, smeštanju u psihijatrijske ustanove, pravdi, mentalnoj i fizičkoj snazi jednog tela. Šta je sve to što naše telo može da podnese, a šta je to što može mozak? I ko bi pobedio u tom dvoboju?


1. Andre Asiman – Zovi me svojim imenom

I definitivno najbolja knjiga izdata za srpsko tržište ove godine je roman Zovi me svojim imenom pisca Andrea Asimana. Očigledno je bilo potrebno da se snimi film kako bi našim izdavačkim kućama sinulo da je zaista potrebno da imamo i srpsko izdanje ovog romana, ali nema veze – sada je tu i za to zahvaljujemo izdavačkoj kući Štrik. Zovi me svojim imenom nije prvenstveno gej priča – ovo je jedna ljubavna priča o kojoj ne mogu ukratko da govorim. Iz tog razloga, ako zaista želite da znate malo više o samom romanu, pročitajte detaljniju recenziju na blogu. Možda ste gledali film (ako jeste, bravo), ali bez obzira na to da li Vam se svideo ili ne, obavezno uzmite knjigu u ruke. Ovaj roman je izuzetno emotivan, čulan i nežan, i nećete moći ostati ravnodušni.


Hvala Vam još jednom na čitanju u toku 2018. godine!

Da se čitamo još više sledeće!