Drama

Sajaka Murata – Prodavačica // Ono što mi jesmo i ono što društvo od nas očekuje da budemo

By In

Japanci važe za jako bizarnu naciju. Ne toliko kao naciju, već je njihova kinematografija, književnost, pa i umetnost izuzetno posebna i svojstvena. Iz tog razloga, nisu svi ljubitelji japanske književnosti, ili japanske kinematografije. Njihovi horori su zaista jezivi, a toliko ih vole da ih inkorporiraju i u skrivene kamere (mislim da se svi sećamo ove skrivene kamere. Što se tiče japanske književnosti, priča je manje-više slična. Književnost im je takođe jako specifična, ali ne nužno bizarna ili, na neki način bolesna. Ali drugačija, svakako. Najpoznatiji japanski pisac na našim prostorima je Haruki Murakami, mada i njegov prezimenjak Rju nije daleko iza njega. U svakom slučaju, srpska publika je već neko vreme u prilici da pročita neke primere japanske književnosti. Ono što je najnovije je roman Prodavačica spisateljice Sajake Murate, a evo o čemu je roman, kao i to kome će se dopasti.

Prodavačica je novela, odnosno kratki roman – broji svega 117 strana i može se pročitati u toku od jednog popodneva. To je upravo ono što doprinosi celokupnoj atmosferi nakon pročitanog romana, jer celu priču možemo da ispratimo od prve do poslednje strane u kratkom vremenskom periodu.

Junakinja ovog romana, odnosno prodavačica iz samog naslova, jeste Keiko Furukira koja ima 36 godina. Ona je već 18 godina zaposlena u jednom mini-marketu, a ono što je fascinanto jeste da ona uživa u njenom poslu. Na samom početku romana ćemo videti da Keiko nije obična osoba, njeno detinjstvo je bilo vrlo specifično, i jasno nam je da ima određenih problema sa socijalnom inteligencijom. Sada, sa 36 godina, ona i dalje radi na svom prvom ikad poslu, u mini-marketu kao prodavačica i kasirka. I time je zadovoljna – ona nema nikakvih drugih ambicija. Društvo, s druge strane, ima potpuno drugačija očekivanja od nje. Ona oseća pritisak da se uda, rodi decu, i da pronađe posao koji je ozbiljniji od rada u mini-marketu, iako to zapravo ne želi.

Keiku se oseća potpuno sigurnom na poslu u marketu, i tu se postavlja sledeće pitanje: Da li bi trebalo da nam bude bitnije ono što nas čini srećnijim ili ono što društvo od nas očekuje? Upravo zbog ovoga, Keiko će se na polovini romana odlučiti za jedan iznenađujuć korak, želeći da sebi ulepša život a da u isto vreme bude ono što njena porodica i njeni poznanici žele od nje.

Sve u svemu, ovo je jedan roman koji je napisan izuzetno jednostavno, i samim tim jako je pitak. Rečenice nisu metaforične već vrlo direktne, i Murata ne pokušava ni u jednom trenutku da fascinira čitaoca svojim rečenicama. Njeno tajno oružje je tematika kojom se bavi, a ovo je zaista pitanje koje postavljamo sebi vrlo često, i bitno je o njemu razmišljati i diskutovati. Kroz primer Keiko, Sajaka Murata nam daje do znanja da je ono što mi želimo i ono gde se mi osećamo prijatno najbitnije za život. Ovo dalje pokreće dodatna pitanja o ljudima koji pate od anskioznosti ili depresije. Da li i oni moraju da se povinuju društvenim normama? I na samom kraju – zašto bi iko od nas živeo život koji ne želi samo da bi usrećio druge ljude?

Da li preporučujem roman Prodavačica? Kratko i jasno – da. Ovo nije biser književnosti, i ne bi trebalo da se tako posmatra. Roman je jednostavno napisan i zaista nema tu neku dubinu koju ljudi inače traže u japanskoj književnosti, ali je zaista vredan i na jedan lep način obrađuje ovu tematiku koja je aktuelna danas. Ako, ipak, tražite nešto dubokoumno i kvalitetno, onda će Vas možda roman razočarati. Ukoliko se i Vi osećate da živite život kakav ne biste želeli samo zbog društva oko Vas, ili ukoliko osećate pritisak društva, pročitajte ga i vidite kako je to Keiko sredila.


Naslov originala: Sayaka Murata – Kombini Ningen (コンビニ人間)

Izdavač: Booka

Broj strana: 117