Fantastika, Teen / YA

Salman Ruždi – Luka i Vatra Života / Vreme, Život, Smrt i Gejming

By In

LUKA-I-VATRA-ZIVOTA-00000352189

Postoje ljudi koji su prerasli magijske i nerealne priče, a postojimo i mi koji ćemo uvek biti deca u duši i koji ćemo se uvek obradovati nekom novom svetu, magičnom i šarenom. Luka i Vatra Života je jedan od romana koji vode čitaoca u takav svet, i, da razjasnimo stvar odmah na početku – ovaj roman nije za svakoga.

Salman Ruždi je ime koje je izuzetno poznato u svetu književnosti. Rođen je u Indiji, a čitav život je proveo u Britaniji. Dobitnik je Bukerove nagrade za svoj roman Deca Ponoći (1981) a 2008. godine je dobio nagradu Buker Nad Bukerima, odnosno nagradu za najbolji roman koji je dobio Bukerovu nagradu. Posebno je poznat i zbog kontroverznog romana Satanski stihovi (1988) zbog kog je tadašnji iranski ajatola pozvao sve muslimane širom sveta da ubiju ovog pisca, pa je tako njegov ulazak u bilo koju muslimansku zemlju i dan danas, 26 godina nakon objave romana, zabranjen.

Luka i Vatra Života može da se opiše jednom rečju – ovaj roman je drugačiji. Napisan je kao nastavak romana Harun i More Priča, ali čitaoci nisu primorani da ga pročitaju kako bi pročitali ovaj o kome pričamo. Oba romana su napisana za Ruždijeve sinove koji su ga nakon Satanskih Stihova zamolili da napiše knjigu za njih dvoje.

S’ obzirom da je Salman Ruždi poznat po magijskom realizmu, odnosno stilu pisanja u kom se nerealne stvari i dešavanja posmatraju kao potpuno normalnim, vrlo je upitno da li ovaj roman može da se posmatra kao takav – ili je u pitanju suva, ali veoma domišljata, fantastika. Luka i Vatra Života je priča o životu i smrti, konceptu vremena i večnosti, sećanju i zaboravljanju, mašti i odnosu oca i sina. Roman je o detetu, ali roman nije samo za decu.

Priča je smeštena u imaginarnoj zemlji Alifbej, koja podseća na Indiju, a glavni junak priče je dvanaestogodišnji Luka Halifa, sin pripovedača priča Rašida Halife. Nakon jedne večeri kada Rašid upada u komu, Luka mora da utone u svet magije koji je Rašid Halifa stvorio pomoću svojih priča, i da iz tog sveta magije u realnost donese Vatru Života kako bi spasao svog oca. Luka se susreće sa Smrću, koji se u romanu zove Nikotata, i zajedno sa njim, i medvedom Kucom i psom Medvedom, odlazi na najveću avanturu u njegovom životu.

Ono po čemu je ovaj roman drugačiji od, mogu slobodno reći do sada izdatih, romana, je momenat tehnologije koju je Ruždi vrlo uspešno inkorporirao u celu priču. Lukin magijski svet nije samo takav. Svakako, susreće se sa mnogobrojnim mitskim i izmišljenim stvorenjima i  čudovištima, ali celokupno Lukino putovanje je zapravo jedna velika kompjuterska igrica. Luku čekaju 10 nivoa koja mora da pređe kako bi ukrao Vatru Života, kroz putovanje mora da sakuplja živote i da sačuvava igricu kako se ne bi vratio na sam početak, a svaki nivo ima svog negativca koga Luka mora da pobedi. Iznad njegove glave uvek stoje dve brojke – broj preostalih života i broj nivoa na kom je trenutno. Takođe, svaki nivo sa sobom nosi svoje pomoćnike, dok su pas Medved i medved Kuca uvek prisutni.

Život i Smrt takođe igraju veliku ulogu u samom romanu, toliku ulogu da je Smrt personifikovana u vidu Nikotate, koji u romanu ima lik Lukinog oca Rašida, jer je ipak njegov zadatak da ga odnese u svet mrtvih. Sakupljanje života takođe predstavlja svojevrsnu simboliku na ovu temu. Vatru Života čuvaju svi bogovi sveta, među kojima su i Hefest i bog Sunca Ra, kojima Luka govori da ne bi bili živi da nema njegovog oca, jer ih njegov otac prepričavanjem mitova o njima zapravo drži žive u umovima ljudi u ”Stvarnom svetu”. ”Neko mora umreti” su Nikotatine reči, a roman će pokazati da se Smrt može pobediti Besmrtnošću. Koncept vremena se nadovezuje ovde – period između života i smrti je vreme, koje predstavlja bitnu stavku u romanu. Luka je kroz celu avanturu u trci sa vremenom, posebno na desetom nivou, gde treba što pre da dođe do tate sa Vatrom Života kako bi ga spasao, a da pritom ne završi u Ambisu Vremena.

Simbolizam je očigledno nešto bez čega Salman Ruždi ne može, a ceo roman je prepun aluzija i simbola. Sam naslov romana predstavlja aluziju na romane o Hariju Poteru, dečaku čarobnjaku. Isto kao i Poter, i Luka ulazi u magijski svet, a Vatra Života je ono oko čega se priča vrti. Kada Luka tek uđe u svet magije, prvo što vidi je zeca koji trči sa satom u ruci, i veliku plavu telefonsku govornicu – takođe aluzije, ovog puta na Alisu u Zemlji Čuda i Dr Who-a. Takođe, zašto ime kraljice sveta magije, Neslutane Soraje nosi ime Lukine majke? Ovo pitanje se može odgovoriti pitanjem: Ko je najbitnija ženska osoba u Lukinom i Rašidovom svetu pa samim tim i u njihovim svetovima magije?

Roman predstavlja svojevrsnu priču o dečijoj mašti i odnosu oca i sina, i načinu na koji roditelj može da utiče na to. Koliko je zapravo bitna dečija mašta, i koliko je bitno da roditelj nauči dete određenim životnim lekcijama na način na koji dete to može da razume su pitanja koja će vam biti jasna nakon čitanja ovog romana. Ruždi je shvatio i to koliko su se vremena promenila, i ubacio tehnologiju kao sastavni deo romana na takav način da će svim gejmerima čitanje predstavljati još veće zadovoljstvo. Ipak, momenti igrice u romanu su ponekad preučestali, posebno u drugom delu romana, gde se broj života, dugme za sačuvavanje igrice i pominjanje nivoa pominje na skoro svakoj strani. Odaje se utisak da likovi koji se pojavljuju u poslednjim nivoima Lukine avanture (a ima ih mnogo) nisu dovoljno razrađeni jer se veći akcenat stavlja na Lukin strah da ne sačuva napredak i ostane bez života.

Kao što je već rečeno – roman nije za svakoga, ali preporučljivo je da svaki roditelj koji ima malo dete kod kuće pročita roman, posebno u današnje vreme kada roditelji rade i provode sve manje vremena sa svojom decom. Roman može da posluži i kao svojevrstan priručnik kako pristupiti svome detetu. Za one koji nisu roditelji a mogu da se poistovete sa decom i dečijim svetom i maštom, ovaj roman će se dopasti. Kratak je, i vrlo pitak.

Izdavač: Alnari

Broj stranica: 213

Godina izdavanja: 2010

Naslov originala: Salman Rushdie – Luka and the Fire of Life