svaštara

Šta je uticalo na stvaranje ”Gospodara prstenova”?

By In

Duboko verujem da ne postoji osoba mlađa od 40 godina koja ne zna za globalni fenomen zvan Gospodar prstenova. Naravno, neki su za to znali i pre  2001. godine, kada je na bioskopska platna stigao prvi blokbaster, Družina prstena. Neki su tek tada saznali za ovaj svet, koji ih je odmah kupio. Svakako da postoje i oni koji nikada nisu bili preterano oduševljeni celokupnom pričom, ali na kraju krajeva, ne postoje oni koji za ovu sagu nikada, ali baš nikada, nisu čuli.

Gospodar prstenova je napisan od strane Džona Ronalda Reuela Tolkina, jednostavnije poznatim kao Dž. R. R.Tolkin, i od njihovog prvog štampanja davne 1954. godine (prva verzija Družine prstena), ova trilogija prevedena je na čak 73 jezika (koliko je do sada zabeleženo). Dž. R. R. Tolkin je jedan od retkih koji je uspeo da napravi sam svoj univerzum – toliki da postoje čak i knjige istorije Srednjeg Sveta. Njemu nije bila dovoljna jedna priča koju bi smestio u ovaj univerzum i svet, on je osmislio vekove i vekove istorije ove zemlje, ratove, osvajanja, i sve to kroz magiju i mitologiju. Ipak, kao i svaka saga iz žanra fantastike, ceo svet iza Gospodara prstenova, Hobita i Silmariliona nastao je ugledom na neka druga književna dela, kulture i mitologije, a danas ćemo pokušati da saznamo bar jedan mali, maleni delić toga. Pa da vidimo koji su to bili najbitniji uticaji na Tolkinove knjige?

Religija

Kao i na svako drugo veliko remek delo, religija je imala uticaj i na sve Tolkinove radove, pa tako i na Gospodara prstenova. Iako će zvučati smešno i pomalo kliše, najveći uticaj je imala Biblijska borda između dobra i zla, pobeda čovečanstva nad ponosom, i čin milosrđa, koji se najviše oslikava u odnosu Froda Baginsa i Goluma. Prisetimo se samo koliko je Frodo Bagins milosrdan prema Golumu koji ga je izdao. Tolkin je jednom prilikom na pitanje koje su vere ljudi u Srednjem svetu i kakva religija tamo vlada, rekao kako je njihov Bog Jedan Jedini, odnosno isti taj Bog koji je stvorio taj svet. On je takođe dodao da je religija u Srednjem Svetu monoteistička, odnosno da svi veruju u jednog te istog Boga, i da je on sveprisutan. Postoji ta jedna teorija da je Tolkin mislio da je Bog stvorio baš takav svet, ali da je usled drugih okolnosti, bio primoran da ga obriše i stvori ovaj u kom mi trenutno živimo. Naravno, za ovakvu teoriju dokazi ne postoje, tako da ona ostaje samo urbana legenda.

Nordijska mitologija

Bez sumnje, najveći uticaj na stvaranje čitavog Tokinovog univerzuma bila je nordijska mitologija. Pre svega, tu je delo zvano Volsunga Saga, što je ujedno i prva knjiga koju je Tolkin posedovao. U njoj, jedna od glavnih elemenata je postojanje magijskog zlatnog prstena i slomljenog mača, odnosno Andvarinauta i Grama. Po tom principu, Tokin je stvorio najmoćniji prsten i mač Narsil, odnosno Anduril.

Svakako ne smemo da zaboravimo ni Patuljke i Vilenjake, možda najbitnije Tolkinove izume rađene po nordijskoj mitologiji. Dva najbitnija dela koja su, takoreći, naterala Tolkina da stvori ove narode su Prose Edda i Poetic Edda, u kojima je do tačnina objašnjeno njihovo stvaranje u nordijskoj mitologiji. Isto kao i kod njih, Patuljci su nastali pre Ljudi, što je očigledno bila formula kojom se i sam Tolkin vodio. Figura Gandalfa bi se takođe mogla smatrati uticajem ove mitologije, tačnije Vrhovnog Boga Odina, koji je, kao i Gandalf, starac koga odlikuje duga bela brada i štap. Sudeći po knjizi The Letters of J. R. R. Tolkien pisca Hamfrija Karpentera, Tolkin je 1946. godine, desetak godina nakon Gandalfovog inicijalnog stvaranja, za njega rekao da predstavlja jednu vrstu ’’odinovske lutalice’’.

Zatim, tu je i delo Kalevala, jedno od najbitnijih dela finske mitologije, koje je služilo kao maketa za stvaranje Srednjeg Sveta. Isto kao u Srednjem Svetu, u Kalevali se pojavljuje Sampo, magijski predmet velike moći oko koje se sile dobra i zla bore. Na samom kraju, ne smemo da zaboravimo ni nama strašnog Balroga i mosta Kazad Dum, što je direktna aluzija na vatrenog džina Surta i destrukcije Asgard mosta u nordijskoj mitologiji.

Staroengleski i srednjovekovni uticaji

Tolkin je bio profesor staroengleske, anglosanksonske i srednjovekovne književnosti, tako da je ova literatura, preciznije ep Beovulf, do velikih razmera uticao na stvaranje nekih likova i segmenata u trilogiji Gospodar prstenova. Beovulf pre svega stoji iza Tolkinove ideje herojstva i muževnosti, koja se najviše ogleda u liku Aragorna. I Beovulf i Aragorn imaju porodicu upitnog porekla, i prihvataju krunu zarad dobrobiti naroda. Takođe, konverzacija između Bilba Baginsa i zmaja Smauga u Hobitu su aluzija na Beovulfa gde je ideja zlata i rešavanje misterija veliki element. Tolkin je, takođe, bazirao pregršt imena iz Rohana na anglosaksonskim imenima, a tu je i poema The Wanderer koja je parafrazirana od strane Aragorna više puta u romanu.

Jezici

Ne bi trebalo da bude nikako šokantna činjenica da je Tolkin bio zaluđenik za jezike. On je naučio latinski kad je imao samo 5 godina, a francuski, grčki, anglosaksonski, grčki i staroskandinavski naučio sam, dok je na Oksfordu izučavao velški, finski, španski, starofrancuski, staroislandski, ruski i italijanski. Tolkin je u svojim romanima stvorio više jezika, od kojih su najbitniji Kvenia i Sindarin jezici. Prvi je baziran na latinskom, grčkom i finskom, i predstavlja jezik Ainura. Sindarin jezik je baziran na velškom, i on je u pričama jezik prvih vilenjaka. Treba pomenuti i jezik patuljaka, koji je plod staroskandinavskog jezika, a sa njim deli čak i rune sa kojima se upoznajemo već u prvom delu trilogije Gospodar prstenova.

Lična iskustva

Na samom kraju, dosta epizoda iz Gospodara prstenova bazirano je na ličnim Tolkinovim iskustvima. Neke lokacije i likovi su bazirane na Birmingemu, mestu gde je Tolkin živeo kada je bio mali. Zatim, tu je industrijalizacija Izengarda od strane Sarumana, koji predstavlja aluziju na samu industrijalizaciju Engleske. Takođe, postoji priča da je Okrud baziran na romanskim nalazištima koje je Tolkin davne 1929. godine obišao sa arheolozima Tesom i Mortimerom Viler.

Spisku ovde svakako nije kraj. Tu je brdo uticaja na modernu književnost, grčku mitologiju, romansku mitologiju, a možemo tek da zamislimo koliko toga se krije u Silmarilionu, Hobitu, pa i celokupnoj istoriji Srednjeg Sveta. Jedno možemo da zaključimo – potpuno je normalno (i preporučljivo) bazirati nova književna dela na starim mitovima i pričama, ali je Tolkin zaista obrnuo igricu. On je ipak gospodar stvaranja univerzuma.


Reference:

Daily Telegraph, “JRR Tolkien: ‘Film my books? It’s easier to film The Odyssey’’

Marjorie J. Burns, ‘’Echoes of William Morris’s Icelandic Journals in J. R. R. Tolkien’’

Tom Shippey, ’’The Road to Middle Earth’’

Humphrey Carpenter, ’’The Letters of J. R. R. Tolkien’’