Publicistika

Stefan Talti – Crna ruka // Istinita priča o italijanskom tajnom društvu i čoveku koji se borio da ga zaustavi

By In

Italijanska mafija je razlog zbog koga sve više i više ljudi odlazi na Siciliju na letovanje. Hiljade i hiljade ubistava, otmica, ispaljenih metaka i bačenih bombi su danas postali turistička atrakcija, a to je upravo i razlog zbog koga sve više ljudi na Sicijiliji (posebno u gradiću Korleone) glumi da ima ikakve veze sa mafijom. Ipak, zašto bi i bili protiv toga kada je to jedan izuzetno interesantan deo američke i italijanske istorije? Iako je izdavačka kuća nekada davno imala naslov pod nazivom Mafija: Prvih 100 godina koji zaista deluje neverovatno interesantno (i potpuno rasprodato), ona je izdala jedan novi naslov, koji nije baš generalno o italijanskoj mafiji, ali jeste usko povezan. U pitanju je knjiga Crna ruka, o istoimenom tajnom društvu koje je haralo Amerikom na početku XX veka.

Pre svega bitno je znati da Crna ruka nije roman, već publicistika. Pisac Sterfan Talti je do najsitnijih detalja istražio celokupnu situaciju, a zatim i pričao sa porodicama likova iz ovog romana. Crna ruka je smeštena u period krajem XIX i početkom XX veka, kada su se desila prva ubistva i prva kidnapovanja dece od strane tada nepoznatog društva Crna ruka. Osim toga što se upoznajemo sa načinom na koji je Crna ruka operisala, bitan je i  momenat kada se upoznajemo sa herojem ovog vremena, detektivom Džozefom Petrosinom, takozvanim ”italijanskim Šerlokom Holmsom”.

Džozef Petrosino

Petrosino je italijan koji će u jednom trenutku postati neverovatno bitan detektiv tadašnje njujorške policije, i čovek koji će se zapravo boriti protiv ovog ozloglašenog tajnog društva, ali i ostatkom italijanske mafije koja je tada počela da hara Menhetnom. Ova knjiga nam do detalja otkriva njegovu borbu protiv Crne ruke ali isto tako i upoznaje nas sa njegovim radom sa tadašnjim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, Tedijem Ruzveltom. Talti nam pomaže u tome da bolje upoznamo detektiva Petrosina i da se na efektniji način povežemo sa njegovim likom. Kroz priče o njegovom dolasku u policiju, preko maltretiranja njegovih kolega jer je italijan pa sve do epizoda u kojima će on pokazati svoju hrabrost, Džozef Petrosino nam prirasta za srce i samim tim navijamo za njega još više u borbi protiv Crne ruke.

Ono što će mnogi zameriti ovom romanu jeste upravo priča o Džozefu. Zašto? Naslov knjige je Crna ruka, i veći postotak publike očekuje priču iz perspektive tajnog društva, ne očekujući da pisac toliko vremena provede pišući i Petrosinu. Trebalo bi znati da je Petrosino glavni lik u ovoj publicističkoj knjizi, a ne samo opasno tajno društvo. Ipak, to kako je društvo Crna ruka operisalo, ko se sve plašio ovog društva (uključujući i Enrika Karuza, operskog maga), kao i način na koji je ovo društvo uticalo na druge ljude su takođe velika tema ove knjige. Knjiga opisuje i epizode u kojima manja društva, odnosno kriminalci-u-pokušaju koriste ime Crne ruke kako bi dobili ono što su želeli – i ovo je upravo dokaz koliko je ovo tajno društvo bio strašno i koliko su ih se ljudi plašili – do te mere da su im se drugi kriminalci divili.

Poster njujorške policije

Knjiga je napisana na jedan potpuno jednostavan a opet neverovatno čitak način, kao da nam neko priča priču. Talti je vrlo korektan u tome što kaže, i lepo prelazi sa teme na temu i sa epizode u epizodu. Ono što su mu kritičari zamerili jeste nekoliko epizoda koje su malo fiktivnije, i koje se možda nisu desile na taj način (kao što su određena ubistva koja nikad nisu potvrđena da su obavljena od strane Crne ruke). U nekim momentima je prilično evidentno da Talti pokušava da dramatizuje celokupnu priču, ali sve u svemu to ne smeta, osim ako su Vam baš bitne potpuno precizne informacije (u slučaju pisanja nekog rada, na primer). I same reference i fusnote u romanu su vrlo čudno ubačene – na kraju romana možete pronaći izvore na određene fusnote iz knjige (odnosno videćete broj strane na kojoj se nalazi ta određena rečenica), ali na toj strani nigde nećete videti fusnotu. U svakom slučaju, ovo nije nešto što smeta, jer će se osoba koju ovo konkretno zanima lako snaći. Ono što ipak ljudima može zasmetati jeste činjenica da kraj, odnosno druga polovina romana, nije katarzična. Ukoliko uzmete ovo u ruke, znajte da ne možete očekivati klasičnu akciju koja se ubrzava kako se čitalac približava kraju. Nasuprot, ovo je knjiga koja na jedan realan način dolazi do samog kraja. Baš onako kako bi bilo (uostalom i kako je bilo) u realnom životu.

Da li preporučujem Crnu ruku? Svakako da da. Svideće se i ljudima koje zanima da saznaju nešto više o italijanskoj mafiji, ali je odličan triler za one koji samo žele da se upuste u jednu novu avanturu. Samim tim, ovo jeste knjiga koju bi mogli da imate u vidu za neki naredni period. Lepo je napisana, pitka, istorijski (skoro skroz) precizna. Ono što je takođe vrlo interesantno jeste da su prava za film otkupljena, i da će Džozefa Petrosina glumiti niko drugi do Leonardo Dikaprio.

Slika sa naslovnice: Džozef Petrosino (skroz levo) i kolege inspektori Keri i Mekaferti privode italijanskog mafijaša Tomasa Peta (pored Petrosina)

Naslov originala: Stephan Talty – The Black Hand

Izdavač: Laguna

Broj strana: 336