Drama, Misterija

Stjuart Terton – Sedam smrti Ivlin Hardkasl // Čitalačko slaganje puzle

By In

Čovek se budi u zoru usred šume. Obučen je u smoking, ruke su mu isečene i krvare, ne seća se kako je tu završio, ne seća se ni svog imena. Zna samo da treba spasiti jednu Anu, ali ko je Ana? I od čega je treba spasiti? Ni to ne zna. Pronaći će kuću Blekhit odakle je došao, gde će mu saopšiti da telo u kom se probudio nije njegovo telo, da ime kojim ga zovu nije njegovo ime i da će se sutra probuditi kao neka druga osoba. I prekosutra. I dan nakon toga, sve dok ne reši ubistvo koje će se desiti 8 puta, a ako ga ne reši za to vreme, ponovo će se probuditi u šumi, krvav i bez ijednog sećanja.

Za početak, treba naglasiti da je Sedam smrti Ivlin Hardkasl jedan potpuno otkačen, nesvakidašnji i maštovit roman, iako čitalac to i sam shvati već posle prvog poglavlja. U pitanju je debitantski roman novinara Stjarta Tertona nagrađen Kosta nagradom koju dodeljuje poznati lanac kafića. Nije Buker ni Pulicer, ali svaku podrška talentovanim piscima u današnje vreme treba pozdraviti. Ako ste nedavno zalazili u veće knjižare sigurno ste prošli pored ovih crno-zlatnih korica u art deko stilu i sasvim moguće da ste pomislili da je u pitanju novo izdanje Velikog Getsbija. Pohvala za korice koje nas odmah smeštaju u prošlost, u visoko društvo (ako ste gledali novog Getsbija, pravo na razuzdanu žurku dobro zalivenu alkoholom i propraćenu vatrometom) a da i ne otvorimo knjigu.

Ovaj roman skoro da je nemoguće opisati ukratko. Čitati Sedam smrti Ivlin Hardkasl je kao slagati slagalicu od 1000 delova. Onu za odrasle. A polovina slagalice je nebo. U pitanju je eklektični krimić, tu ćemo se složiti, ali ima tu elemenata fantastike (mogli bismo reći da je u pitanju magijski realizam). Oni međutim, nisu u prvom planu. Na prijem na porodično imanje Blekhit pozvano je dvadesetak počasnih gostiju. Uskoro će im se na maskenbalu pridružiti još mnogo zvanica, a Ivlin Hardkasl, omražena ćerka i voljena sestra, pred svima njima izvršiće samoubistvo (da li je to bilo samoubistvo?) u 23 časa. Cilj igre je rešiti misteriju pre nego što sat otkuca dvanaest puta, ali tako što ćemo dan sagledati iz ugla osam likova, otkrivajući detalj po detalj, slagati priču zajedno sa našim bestelesnim protagonistom, otkrivati zlokobne detalje iz vrlo sočne i turbulentne prošlosti porodice Hardkasl, upadati u klopke i zagristi nekoliko mamaca. Dan smrti Ivlin Hardkasl seciraćemo na najsitnije delove i onda ga ponovo sklapati.

I bićemo zbunjeni. Itekako ćemo biti zbunjeni. Možda će nas tu i tamo i zaboleti glava, ali nećemo ispuštati roman iz ruke. Najzanimljiviji aspekt ove priče je način na koji je ispričana. Naš glavni lik nema telo, već menja „domaćina“ sa čijom se ličnošču svakog dana iznova meša njegova. U prividnu sadašnjost nam se mešaju i prošlost i budućnost i svakako je zanimljivo posmatrati odluke koje likovi donose i njihove posledice. U svakom od osam delova dobijamo novu perspektivu na dan i vremenom sve dođe na svoje mesto. Prepustite se psihodeliji i verujte piscu, daće vam odgovore na sva pitanja, a biće ih mnogo.

Ovo je jedan veoma atmosferičan roman. Dinamika između članova (engleskog?) visokog društva, njihovo uzdržano ponašanje i pedantan način na koji su svi oni povezani jedni sa drugima, sa jednim ubistvom iz prošlosti, kao i sa smrti karakterne Ivlin neverovatno podsećaju na svet iz romana Agate Kristi. Toliko da će ljubitelji krimića samo čekati kada će Herkul Poaro iskočiti iza neke teške plišane zavese i rešiti slučaj uz čašicu šerija. Nedostatak informacija o mestu i vremenu radnje doprinosi celokupnom utisku – bogatih snobova kojima je glavni hobi zlurado spletkarenje ima uvek i svuda. Prisutni su i elementi gotike. Opisi oronulog imanja Blekhit koje podseća na kuću Satis iz Dikensovih Velikih očekivanja toliko su živopisni da skoro izazivaju jezu, a ceo zloslutni skup kao da je režirala gospođica Havišam, a ne Helena Hardkasl.

Stjuart Terton ima iznenađujuće lep prozni izraz pun neočekivanih poređenja, živopisnih epiteta i tečnih, nekada komplikovanih rečeničnih konsktrukcija. Opisi su vrlo lepi, slikaju nam detaljnu i živopisnu sliku enterijera i eksterijera, prirode i ljudi, što nije uobičajeno za novinare koji pređu na kreativno pisanje; oni često imaju prečišćen izraz koji se graniči sa minimalizmom. Vidi se da je mnogo truda i ljubavi uloženo u ovu komplikovanu priču. Da nije, nema šanse da bi uspela. Sedam smrti Ivlin Hardkasl nagoveštava veliku kreativnost i potencijal debitanta.

Ovaj roman dopašće se ljubiteljima krimića, ali ovde je izmešano toliko žanrova da bi svako pronašao nešto što mu se sviđa. Pitak, dinamičan a opet slojevit i prožet nekim ozbiljnijim etičkim pitanjima, ovaj roman svakako će vas zabaviti, a sasvim moguće i potpuno obuzeti. Ostaje nam da se nadamo nekoj eventualnoj ekranizaciji; bio bi fenomenalna mini-serija od 8 epizoda.

piše: Emilija Micković


Naslov originala: Stuart Turton – The Seven Deaths of Evelyn Hardcastle

Izdavač: Vulkan

Broj strana: 363