Komedija, Memoari

”Ovo će malo da boli” je preduhoviti dnevnik jednog doktora // Rad u bolnici iza kulisa

By In

U poslednje vreme okrenuo sam se memoarima više nego pre, i moram priznati da mi u ovom trenutku to dosta odgovara. Pre svega, kao jedan od favorita bih izdvojio srceparajuću Men We Reaped od američke spisateljice Džesmin Vord, koju preporučujem svim ljubiteljima crnačke kulture i takve književnosti. Ali, bilo je tu i dosta komedija-memoara, kao što su knjige dve najsmešnije osobe na svetu – Ejmi Poler i Tine Fej. S obzirom da sam video da ljubitelji ove dve knjige dosta lepih stvari govore o memoarima Ovo će malo da boli, odlučio sam da se upustim i u tu priču, i moram priznati da se nisam razočarao. Pre nekoliko meseci ova knjiga je našla i srpski (malo upitan doduše) prevod zahvaljujući izdavačkoj kući Vulkan.

Ovo će malo da boli je zapravo dnevnik jednog doktora, koji je vodio od 2004. pa sve do 2010. godine. Adam Kej je britanac koji je svoju karijeru započeo u jednoj bolnici, da bi se kasnije prešaltao na posao komičara. Iako nemam apsolutno nikakve veze sa medicinom, ovo je knjiga koju sam želeo da pročitam, jer kao i svaku drugu normalnu osobu, život u bolnici i te kako zanima.

Adamov jezik je pre svega izuzetno duhovit, što je prava poslastica u toku čitanja ove knjige. Postavlja se pitanje da li je ovo knjiga za sve one koji vole medicinu i život u bolnici, ili za ljubitelje komedije, a odgovor je – oba. Ovo je bukvalno knjiga koja ove dve stvari stavlja u jednu korpu, i to funkcioniše na odličan način. Život medicinara u Engleskoj, kao i presmešni slučajevi koji su opisani u ovoj knjizi (moj omiljeni lik je verovatno pacijentkinja koja je došla sa zaglavljenim čokoladnim jajetom u vagini, u koji je strpala verenički prsten jer je želela da u toku seksa veri svog momka) su zaista opisani savršeno, sa nenametljivim humorom koji nas bukvalno tera da se smejemo u javnosti na glas.

Nisam siguran da li je početak knjige malo dosadniji, ili je to bio samo moj period prilagođavanja ovoj tematici, ali sam negde posle pedesetak strana mislio da ću da je ipak ostavim i pređem na nešto interesantnije. Ono što mi to nije dozvolilo jesu ljudi koji su svuda po internetu veličali ovu knjigu, pa sam ipak pokušao da je završim, i mnogo mi je drago što sam to uradio. Ne samo da je način poslovanja u bolnici vrlo interesantan (možda ne možemo da poredimo zdravstveni sistem Engleske sa našim, ali očigledno je da se doktori žale na ovaj posao u svakoj državi), već su, kao što sam i pomenuo, slučajevi sa kojima se Adam Kej susreo zaista prebizarni i neverovatno smešni. I to kažem ja koji nikako ne verujem ljudima koji tvrde da su se smejali na glas u prevozu – ovo je knjiga koja mene jeste naterala da se na glas nasmejem više puta.

Kome bih preporučio ovu knjigu? Pre svega svim medicinarima, jer smatram da je ova tematika nešto što će se njima izuzetno dopasti (jer su na kraju krajeva, medicinari što je, jelte, logično). Takođe, svim ljubiteljima dobrog britanskog humora koji je pun sarkazma i ironije će se ova knjiga takođe svideti. Ukoliko još, na sve to, vole seriju Uvod u anatomiju – onda je to to. Iako knjiga obiluje medicinskim izrazima, Kej se potrudio da nam u fusnotama laički opiše šta je to tačno, tako da eto, možemo da se pohvalimo kako znamo neke nove i stručnije medicinske termine.

Ono što svakako zameram to je jako loš prevod ovih memoara. Ne mogu da kažem da će uništiti kompletan utisak, ali da su malo bolje mogli da prevedu – svakako jesu. Dosta engleskih idioma je prevedeno skroz bukvalno (na primer momenat u kome trudnica odgovara doktoru koliko je prošlo od poslednje menstruacije pa su ”wheels were turning” u smislu razmišljanja, što je u srpskom prevodu ispalo ”točkići se okreću” i verujem da niko neće biti jasno kakvi točkići i zašto se okreću). U svakom slučaju ovo jeste knjiga koju bi trebalo da pročita svako koga zanimaju komični memoari, a ako još uz to volite medicinu – onda je ovo definitivno knjiga za Vas!

pisac Adam Kej