Fantastika, Misterija, Triler

Tom Perota – Ostavljeni // Distopija koja govori o bolu nakon gubitka

By In

Ukoliko pratite Bukmarkić instagram i Podcast + Book Club sekciju na ovom blogu, onda znate da je sredina marta bila rezervisana za book club, a martovski izbor za book club je pao na roman Ostavljeni, pisca Toma Perote. Ovo je jedan distopisjki roman koji ima i svoju TV seriju (koju je radio HBO), tako da su šanse da ste već čuli za ovaj roman, odnosno ovu priču, vrlo velike. Elem, šta čini ovaj roman distopijom?

Pre svega – šta je distopija? Pretpostavljam da većina vas zna za razliku između distopije, odnosno univerzuma u kome sve loše vlada i u kome su loše strane civilizacije dovedene do maksimuma, i utopije, odnosno mesta u kom je sve perfektno. Vrlo je bitno doduše i razlikovati distopiju i anti utopiju, jer je distopija predstavljena kao loša, dok je anti utopija društvo u kome očigledno nešto ne valja ali se predstavlja kao utopija. Ovo je svakako termin o kome dosta književnih kritičara polemiše, ali svi se slažu da anti utopija i distopija nisu nikako jedno te isto. Knjiga 1984 je, recimo, najpopularnija distopija, iako je u osnovi ovo anti utopija.

Radnja romana Ostavljeni smeštena je u bliskoj budućnosti u Americi, kada je iz nepoznatih razloga 2% stanovništva naprasno nestalo. Taj događaj je kroz knjigu poznat kao Iznenadni nestanak, a njega su se uplašili svi koji su preostali, počevši od običnih ljudi koji žive porodične živote pa sve do verskih poglavara koji razmatraju mogućnost da je ovo bio smak. Iako je iznenadni nestanak događaj koji pokreće ovaj roman, on se bavi životima jedne porodice, porodiće Garvi. Kroz njihove živote i kroz to kako je iznenadni nestank uticao na svakog od njih zapravo ćemo shvatiti kako se to različiti ljude nose sa različitim gubicima.

Glavni lik u romanu je svakako Kevin Garvi, koji je gradonačelnik grada Mejpltona u kom se radnja odigrava. Njegov glavni cilj kao gradonačelnik ovog grada je da malo sredi odnose između ostatka grada i Ostavljenih grešnika, jedne sekte koja propoveda da životi iščezlih treba konstntno da se pamte i da je život zapravo potpuno beznačajan. Kevinova supruga se pridružuje se upravo ovoj sekti, tako da on mora sam da se brine o ćerki.U jednom trenutku on upoznaje Noru, ženu koja je poznatau gradu kao ona kojoj su nestali i suprug i deca, tako da će on pokušati da ostvari emotivniju vezu sa njom iako ni sam nije sposoban za to.

Drugi lik je kevinova supruga Lori, koja se u jednom trenutku pridružuje sekti Ostavljeni grešnici. Ona je isprva vrlo skeptična povodom ove sekte, ali nakon što njena najbolja prijateljica pristupa istoj, učlaniće se i ona. Ova sekta donekle podseća na Sluškinjinu priču, jer njeni članovi konstantno nose belo i puše cigarete u javnosti i ništa ne smeju da govore. Njihov generalni cilj je da podsete svakog kako su oni ti koji su ostavljeni, i to verovatno sa nekim razlogom.

Kevin i Lori imaju dvoje dece, a prva je ćerka, koja je treći glavni lik u ovom romanu. Džil Garvi je tinejdžerka koja i dalje ide u srednju škoku, i ne samo da mora da se nosi sa činjenicom da je njena prijateljica nestala pred njom u trenutku iznenadnog nestanka, već i sa činjenicom da je njena majka ostavila kako bi se pridružila sekti. Sin porodice Garvi je Tom, ujedno i možda najinteresantniji lik u ovom romanu. Tom je u toku ovog nemilog događaja na fakultetu a njega će iznenadni nestanak prilično pogoditi, posebno što su u njemu nestali njegovi bliski prijatelji sa fakulteta. On će nakon ovoga početi da pije i da ostvaruje jako loše ocene na fakultetu, ali će u jednom trenutku pristupiti grupi koja veruje kako zagrljajem možem da upiješ tuđi bol i tako mu olakšaš život.

Iako je ovaj roman distopija, on je svakako jedan psihološki triler čija je glavna tema naš život nakon gubitka ljudi koje jako volimo. Četiri člana porodice Garvi su četiri načina na koji mi možemo da pristupimo bolu – možemo kao Kevin, da pokušamo da nastavimo dalje i da zaboravimo ono što se desilo jer život ide dalje, ali će nas i dalje vući neki konci što je potpuno neizbežno. Druga opcija je da budemo kao supruga Lori gde ćemo konstantno kriviti druge ljude i biti potpuno isključeni iz sveta verujući da više ništa nema smisla. Treći način je Džil, koja pronalazi utehu u prijateljima, dok je Tom verzija u kojoj u početku patimo dosta, da bi kasnije iskoristili to i postali bolje osobe.

Iako mi se tematika generalno dosta dopada i smatram da je ideja zaista nesvakidašnja, ne znam šta da mislim o samoj knjizi. Mislim da je Perota jedan od onih koji su imali odličnu ideju ali nisu znali kako da je sprovedu u realnost. Naime, knjiga ne obiluje nekim preaktivnim epizodama, više je psihološki triler koji prodire duboko u emocije i u mentalno stanje. S obzirom da je tako, pisac nije uspeo da to načini vrlo interesantnim. Ovakav stil pisanja bi bio super kada bi knjiga bila dosta aktivnija, ali čini se da ne zna baš da opiše osećanja na najbolji mogući način, što je izuzetno bitno za roman koji je psihološki triler u osnovi i u kome nema nešto puno događaja. Da pomenem, Iznenadni nestanak nije poenta ovog romana, tak oda ako ga uzmete samo da bi saznali šta se desilo na kraju, razočaraćete se.

Ipak, verujem da će se roman dopasti svima kojima se dopala serija jer je to uvek lepo pročitati i uporediti. Ne kažem da je roman Ostavljeni loš, ali mislim da je mogao biti potpuno drugačiji u nekim delovima.


Naslov originala: Tom Perotta – The Leftovers

Izdavač: Dereta

Broj strana: 352