Fantastika, Horor

Tomas Olde Hevelt – Hex: Veštica iz Blek Springa // Spremite se za Noć Veštica

By In

Veštice – motiv koji se konstantno pojavljuje u svim vrstama i žanrovima književnosti, od narodnih predanja, preko bajki i Diznijevih priča, do raznih veštica tinejdžerki i savremenog horora i naučne fantastike. Kad se uzme u obzir da su ove zlokobne dame prisutne toliko dugo u raznim sferama kulture, svako bi pomislio da su sve priče o vešticama davnih dana ispričane. I taman kada se odlučimo da pređemo na, na primer, vukodlake ili neko drugo manje izvijkano mitsko biće, pojavljuje se roman Hex: Veštica iz Blek Springa, koji pristupa ovoj temi na potpuno nov i originalan način.

Blek Spring je gradić u Americi nadomak Njujorka. Na samom početku upoznajemo porodicu doktora Granta; njegovu prelepu ženu, njegova dva sina, njihovog psa i sve njih smeštamo u prostranu kuću na sprat u mirnoj ulici. Doktor Grant, čini se, živi američki san punim plućima. Međutim, život u Blek Springu ipak je po nečemu poseban. U ovom gradiću maltene kao ravnopravni stanovnik živi veštica Ketrin van Viler. Ona zvecka ulicama svojim bukagijama, svraća u domove svojih sugrađana (doduše, bez najave), posećuje lokalne vašare i nekad čak i učestvuje u njima. Stanovnici Blek Springa naučili su da žive sa svojom vešticom kao što bi živeli sa, na primer, pojačanom populacijom smrdibuba. Nije baš idealno, nije baš lepo za gledati, ali uz malo prilagođavanja i tolerancije, sasvim podnošljivo.

Porodica Grant, kao i svi njihovi sugrađani, moraju da se pridržavaju strogih pravila u vezi sa vešticom. Ne smeju da joj se približavaju previše, ne smeju da je dodiruju, po svaku cenu moraju da je sakriju od eventualnih turista i ostalih tuđina, u stilu Hotela Kalifornije nikada ne mogu da napuste Blek Spring i nikada, ni pod kojim uslovima ne smeju da joj odšiju usta i oči kako ne bi izazvali katastrofu. Ketrin van Viler pripitomljena je poput životinje.

Roman je podeljen u dve celine. U prvom delu, upoznajemo se sa krajnje dvodimenzionalnim likovima, istorijom gradića i zapletom. Problemi počinju kada grupica tinejdžera, na čelu sa sinom doktora Granta, odluči da im je dosta tiranije lokalnih vlasti i počinju da kuju plan kako obelodaniti svetu tajnu Blek Springa i osloboditi se strogih pravila i nadzora. Dečaci počinju da zbijaju šale sa vešticom, zatim da vrše eksperimente nad njom, da bi došlo do previranja unutra grupe i brutalnog zlostavljanja veštice. Drugi deo opisuje posledice i prilično klimav i nagao rasplet u stilu deus ex machina. Ili, bolje rečeno, hex ex machina.

Najzanimljiviji aspekt ovog romana je izmeštanje veštičjeg prokletstva iz doba puritanizma u savremeno američko društvo. Ispod sloja morbidnosti i ludila nalazi se dirljiva priča o ljubavi roditelja prema detetu. Pitanja koja se istražuju prilično su univerzalna: kako tehnologija utiče na društvo, koliko je sujeverje snažno i rasprostranjeno u današnjem svetu i na kraju, šta je zlo i odakle potiče? Da li je ljudska vrsta prebrodila primitivnu žeđ za krvlju, ili je čovek i dalje čoveku vuk?

Međutim, iako je u ovoj ekscentričnoj ideji bilo potencijala za napeto i zastrašujuće delo, nevešto pripovedanje potpuno kvari utisak. Naracija je konfuzna. Granice između epizoda retrospekcije i vremena odvijanja radnje nisu dovoljno jasne, pa se čitalac lako izgubi. Iako su opisi živopisni i verno dočaravaju ambijent, dijalozi su nerealni i usiljeni. Svima je poznato da se pokušaji odrasle osobe da oponaša govor tinejdžera retko uspešni, ali ne postoji opravdanje za neuspešan pokušaj odrasle osobe da oponaša govor odrasle osobe. Doduše, sasvim je moguće da je u pitanju jednostavno loš prevod. Rečenice su negde preduge, negde prekratke. Pojavljuju se gramatičke i slovne greške i kroz celo delo providi se engleski jezik u vidu doslovno prevedenih fraza koje na srpskom nemaju smisla.

Sve u svemu, uprkos svojim manama, Hex: Veštica iz Blek Springa zaslužuje šansu. Ovaj roman svakako je nešto potpuno novo i drugačije. Psihološko istraživanje masovne histerije smešteno u moderno doba daje materijala za razmišljanje. Pa, ako ste nezasiti ljubitelj horora sa elementom psihologije, možda Vas Hex potpuno zaposedne.

piše: Emilija Micković


Naslov originala: Thomas Olde Heuvelt – The Hex

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Broj strana: 303