Ljubavni, Teen / YA

Tulio Forđarini, “Amok: Luksemburška ljubavna priča” // Šta se desi kada dete odraste prerano?

By In

Omladinska književnost često važi za laku literaturu koja se uglavnom pripisuje tinejdžerima. I da, iako i jeste uglavnom namenjena tinejdžerima i onima koji se tako osećaju, ovaj žanr nikako nije samo za ovu uzrasnu grupu jer (uglavnom) svaki od ovih romana nosi bitnu poruku i za one koji su odmakli u godinama. Međutim, kako je to slučaj sa svim žanrovima, neki od ovih romana su bitniji od drugih. Problem je taj što ih možda nećemo pročitati, nesvesni da oni među svojim koricama nose nešto mnogo više od puke ljubavne priče dvoje petnaestogodišnjaka. Osim ovoga, bitno je zahvaliti se svima koji doprinose popularizaciji omladinske literature, jer su na ovaj način današnji tinejdžeri bar za nijansu otvoreniji ka različitostima i imaju neke osnovne informacije o problemima koji mogu da ih zadese. Jedan od romana koji me potpuno pozitivno iznenadio jeste Amok: Luksemburška ljubavna priča koji je 2013. godine osvojio Evropsku nagradu za književnost, a koji je do mene došao nakon lične preporuke Sandre sa bloga Stsh’s Book Corner.

Amok je zapravo novela od 130 strana, i kao takva može se pročitati za samo jedno popodne. Kako otvorite knjigu, videćete da nije u pitanju bilo kakav omladinski roman, prvenstveno jer je napisan u drugom licu jednine, te postoji mogućnost da će vam početak biti konfuzan jer na to možda nismo navikli. Protagonista ovog romana je neimenovan, ali njegovo pripovedanje je organizovano kao dijalog sa svojim alter egom koga ćemo polako upoznati u toku priče. On živi u Luksemburgu, koji nam je po asocijama prelepo i uređeno mesto za život, ali tu je i naš narator da nam pokaže da i ona lepa mesta imaju svoje mračne momente. On je problematičan petnaestogodišnjak, koji ima problema sa svojom majkom koju često psuje, pravi probleme u školi, tuče nastavnike, pije, puši, duva. Strahuje da ga ne pošalju u popravni dom, ali jednostavno je njegovo ponašanje jače od njega. On će se u jednom trenutku zaljubiti u trinaestogodišnju Širli, još jednu tinejdžerku sa margina društva. Kroz jednu epizodu iz njihovih života koja bi se završila njihovim putovanjem u zabavni park Fantazijalend, saznaćemo mnogo o tome  šta tinejdžere natera na ovakvo ponašanje kao i pregršt skrivenih stvari koje će biti vidljive tek kad malo zagrebemo po njima.

Reč amok označava malajsko ludilo, odnosno napad besa u kome bolesnik nekontrolisano juri i ubija sve ljude koje sretne. U isto vreme, amok znači besomučnost i mahnitost. Ovo ne znači da bi trebalo da očekujete priču u kojoj neko odjednom odluči da ubije ljude oko sebe – ovo nije poenta romana, niti će se to desiti, ali će u jednom trenutku u romanu biti prilično jasno zašto se ovaj roman ovako zove. Takođe, samo stavljanje reči amok zajedno sa nastavkom Luksemburška ljubavna priča do tačnina objašnjava odnos naratora i Širli, ali ostaviću vas da sami uvidite zašto.

Što se tiče same naracije, u početku može biti malo kompleksna dok se ne upoznate sa tonom samog romana i uđete u samu priču. Ona kasnije postaje vrlo interesantna, posebno zašto što nas u momente Tulio stavlja baš u poziciju naratora, govoreći nam šta to želimo, ne želimo, mislimo i osećamo. Na momente je ovaj način pripovedanja zaista snažan, jer nam upravo na taj način daje do znanja kako se to neki tinejdžeri širom sveta osećaju i šta je ono što im prolazi kroz glavu. Međutim, negde na polovini novele, naracija se menja u prvo lice jednine, iz perspektive naratora. Ovo je odličan način da se poistovetimo sa likom, jer smo prvu polovinu mi osećali njegovo prisustvo u nama, dok ga u drugoj polivini zaista razumemo. Ovakva naracija je odlično oruđe za sjajnu karakterizaciju glavnih likova.

Ipak, ono što čini ovu priču presjajnom jeste sama tematika. Amok se bavi najbitnijim tindjžerskim problemima današnjice, od lošeg ponašanja u školi pa sve do opijata koji se neretko koriste i preranog stupanja u seksualne odnose. Zapravo, tematika preranog sazrevanja i jeste najbitnija ovde, i ujedno i tema koja će vam malo slomiti srce.

Ukoliko budete imali prilike, pročitajte Amok jer se zaista može pročitati za jedno popodne. Nemojte ga posmatrati kao roman za tinejdžere; ovo je zaista školski primer romana za sve uzraste. Veliko hvala i Sandri na preporuci, ali i izdavačkoj kući Odiseja na presjajnom prevodu. Prevodilac Aleksandar Levi je uradio tako vraški dobar posao da bi lagano mogao odneti titulu prevoda godine. Njegov prevod tinejdžerskog slenga je fantastičan jer zaista deluje kao da je neki srpski tinejdžer i napisao ovaj roman. Sve pohvale. Zaista. Ukoliko naručite roman onlajn, košta samo 400 dinara – to je jedna i po šolja kafe u Kafeteriji, a ova priča zaista može ostati uz vas dosta dugo.

pisac Tulio Forđarini

Naslov originala: Tullio Forgiarini – Amok: Eng Letzebuerger Liebeschronik

Izdavač: Odiseja

Broj strana: 130