svaštara

#Upoznaj pisca: Život, rad i slika Oskara Vajlda

By In

Današnja tema se ne tiče ni jedne knjige konkretno, vec jednog od najpoznatijih pisaca prošlog veka, a u pitanju je pisac koji je izdao samo jedan jedini roman – Oskar Vajld. 

Oska Vajld ođen je 1854 godine u Iskoj, tačnije u Dablinu. Njegova kuća je tenutno Oskar Vajld Centar koji služi kao deo Triniti Koledža. Naime, on je svoje pisanje nasledio od svoje majke, Džejn Valjd, koja je u svoje vreme pisala poeziju za mlade irske vojnike. Ona je čitala Oskaru svoju poeziju dok je rastao, i to su mu bili prvi kontakti sa književnošću. Vajld je kasnije upisao Triniti Koledž- upravo ovaj koji je smestio nekoliko istraživačkih stanica u njegovu rodnu kužu, a kasnije je upisao Magdalen Koledž na Oksfordu. Upravo se na ovom fakultetu više zainteresovao za književnost, i 1978. godine dobija nagradu za svoju pesmu Ravena, o njegovoj poseti istoimenom gradu u Italiji.

Kuća Oskara Vajlda, trenutno istraživački deo Trinity Koledža

On se tog trenutka potpuno ubacuje u književni svet i vraća se u Dablin: Interesantno je da se recimo ovde ponovo susreće sa njegovom devojkom iz detinjstva, Florens Balkomb koja je u ovom trenutku već udata i to za Brema Stokera, pisca klasika Drakula. U ovom trenutku Oskar kreće da piše poeziju, pa tako posle Ravene objavljuje pesme 1881. godine – zbirka se baš tako zove, Pesme, ali i piše dve pozorišne predstave. Veru, 1880. godine, i The Duchess of Padua, 1883. godine. Upravo ova pozorišna predstava mu je donela dosta novca i slave, pa tako Oskar uspeva da se preseli u Pariz i da tamo živi od februara do maja 1883. godine. Tu upoznaje Roberta Šerarda, koji će kasnije napisati njegovu prvu biografiju. Nakon kraćeg boravka u Parizu, on se vraža u London, gde upoznaje Konstans Lojd, i 1884. godine se venčavaju, a kasnije i dobijaju dva sina, Sirila i Viviana. Krajem ove decenije, Oskar se upušta u pisanje proze, i tako objavljuje kratke priče od kojih su mu najpoznatije bajke o Srećnom Princu (ima ih 5) a 1890 i 1891 godine izdaje svoj jedini roman, Slika Dorijana Greja. Nakon ovoga, izdaće još nekoliko pesama i zatim se fokusirati na pisanje pozorišnih predstava. Sva proza koju je napisao, napisao je od 1888 do 1892 godine. Poslednja pozorišna predstava mu je do današnjeg dana najpoznatija, a u pitanju je The Importance of Being Ernest.

E sad, iako je bio u braku, Oskar Vajld nije bio strejt. To je bio način da se svako ko je gej opere pred narodom, što je vrlo čest slučaj i danas. Naime, u jednom trenutku se upoznaje saa Lordom Alfredon Daglasom, 16 godina mlađim momkom koji je takođe studirao na Oksfordu, naravno posle nekoliko godina, ali je sticajem okolnosti upoznao Oskara Vajlda zbog njegovih radova i raznih istraživanja. Oni tu započinju avanturu 1891. godine, sa kojom se Alfredov otac, Markes of Kvinsberija, apsolutno ne slaže. To će otac otkriti tek 1895. godine, i automatski će dati sve od sebe da prekine vezu između njegovog sina i poznatog pisca. Džon Daglas, odnosno markes od Kvinsberija će od tog trenutka u više navrata optužiti Oskara za sodomstvo. U tom periodu, kazna za klevetu je bila do dve godine zatvora, te je iz tog razloga on unajmio privatne detektive da otkriju homoseksualnu vezu između Oskara Vajlda i Alfreda. Dokaz homoseksualizma su isprva bila pisma koje je Vajld pisao Alfredu, ali su sklonjeni kao dokazi jer je Oskar rekao da su to bili soneti koji su ukradeni pre nego što su izdati. Na kraju, tužilac je uspeo da prikupi iskaze nekoliko muških prostitutki koji su priznali da je Oskar Vajld imao seksualna iskustva sa njima. I dan danas nije jasno da li je ovo suđenje bilo namešteno ili ne. Oskarova supruga je u ovom trenutku promenila njeno i prezime njihove dece u Holand, kako bi izbegla da se skandal proširi i na njih. Zbog nedoličnog ponašanja, (homoseksualizma), Oskar je bio u zatvoru od 1895. do 1897. godine, a njegova pisma iz zatvora, posebno De Profundis koje je napoznatije, biće objavljeni negde oko 1960-ih godina posthumno. De Profundis je bilo pismo koje je bilo napisano Alferdu u kom objašnjava šta oseća prema njemu, ali to pismo nikad nije dospelo u Alfredove ruke sve dok Oskar nije izašao i zatvora. Nakon izlaska, oni ponovo nastavljaju gde su stali, ali ta afera traje svega nekoliko meseci kada raskidaju iz potpuno drugih razloga. Živeli su u Napulju u Parizu zajedno, ali nemaština i nemogućnost zarađivanja ih je naterala da svako krene svojim pitem.

Oskar Vajld i Alfred Daglas

Nakon ovoga, Oskar se povukao u ilegalu, perselio se u Francusku, promenio ime i potpuno isključio iz društvenog života jer je to bio uslov izlaska iz zatvora. Nije imao način da zarađuje, tako da je radio male poslove, i sav novac koji je imao je potrošio na alkohol. Umo je 1900 godine od meningitisa u Francuskoj sa samo 46 godina. Alfred se kasnije oženio, ali je taj brak trajao desetak godina. Početkom 20. veka, prelazi u katoličanstvo, isto kao što je i Oskar Vajld to uradio dok je bio živ. Njegova osećanja za Vajlda su počela da blede tek 1924. godine, kada je izdao i prvi pisani dokument o njihovom zajedničkom životu. Umro je 1945. godine sa 74 godine. Njegov otac je umro iste godine kad i Oskar.

Markes od Kvinsberija, osoba kriva za Oskarov odlazak u zatvor i otac njegovog ljubavnika

Život Oskara Vajlda je definitivno prva književna LGBT priča o kojoj se ne priča mnogo, a zaista je šteta jer je pre svega interesantna a osim toga, tačno opisuje to vreme i način na koji je seksualno opredeljenje moglo da uništi nečiji život i nečiju karijeru.

Slika Dorijana Greja nije samo njegovo najpoznatije delo, već je i delo koje je i dan danas jedan prevelik i dosta bitan klasik. Potpuno je drugačiji od klasika tog dela, i tačno opisuje koliko lepota može da utiče na čovekov um i ego, i koliko zaslepljenost lepotom može da uništi živote. Osim ovoga, ova knjiga otkriva i onu nežnu stranu svakog od nas. Osim teme lepote i besmrtnosti i prolaznosti lepote, tu je i tema umetnosti i onoga što imitira umetnost, uticaji drugih ljudi na nas, položaj kao i razlike muškaraca i žena. Ukoliko volite lepotu, onda je ovo roman za Vas. Jer je ovaj roman zaista roman o lepoti i onome šta to ona tačno znači.