Istorijski, Triler

Vilijam Č. Rempel – U carstvu kartela // Istiniti triler koji je nastajao 10 godina

By In

Kolumbija – zemlja kokaina. Nažalost, prva asocijacija na ovu južnoameričku zemlju nije kafa, već droga, a živopisni Medeljin nije grad cveća, već grad Pabla Eskobara. U poslednjih nekoliko godina, mračna prošlost Kolumbije doživela je svojevrsnu renesansu. Pored serije Narkos koja je doživela popriličan uspeh, napisane su stranice i stranice o usponu i padu Pabla Eskobara i njegovog narko-kartela. Međutim, manje poznat ali podjednako zanimljiv je pad rivalskog kartela iz Kalija.

Upravo o tome govori roman U carstvu kartela. Delo novinara Los Anđeles tajmsa,Vilijama Čarlsa Rempela nastajalo je tokom cele jedne decenije. Naime, reč je o priči Horhea Salseda, dugogodišnjeg saradnika a zatim izdajnika kartela iz Kalija, koji danas živi u SAD-u pod lažnim imenom, nepoznatim čak i Rempelu. Novinar je pribavio sav mogući materijal i izjave svih (preživelih) učesnika u obaranju četiri kuma kartela i uobličio istiniti triler koji se čita u dahu.

Na ulasku u devedesete godine koje su bile tako sistematično mračne na različitim krajevima sveta, Horhe Salsedo radi na otvaranju sopstvenog malog biznisa kada ga kartel iz Kalija poziva da radi za njih. Horheov zadatak bio bi da se stara o bezbednosti žena i dece kumova kartela, ravnopravnih saradnika koji uz pomoć korupcije na tih i neupadljiv način zarađuju astronomske cifre od proizvodnje, prodaje i izvoza narkotika. Salsedo će imati još jedan zadatak: da vodi akciju eliminisanja Pabla Eskobara, čoveka koji nije samo konkurencija kartelu, već aktivno teroriše ceo narod. Poveden mišlju da će uklanjanjem Eskobara postati narodni heroj i osloboditi svoje sunarodnike, Horhe prihvata posao. Ono što tada nije shvatao jeste da se u kartelu ne može jednostavno dati otkaz. Tu nastaje zaplet trilera dostojnog akcije sa, recimo, Džejsonom Stejtamom. Doduše, za Salseda kažu da liči na Šona Konerija.

Pripovest počinje in medias res, zatim nas pisac vraća na ulazak glavnog lika u kartel i hronološki nas vodi do maestralne pobede američkih operativaca. Naš glavni junak postaje šef obezbeđenja kartela i detaljno opisuje smicalice i izume pomoću kojih se starao za bezbednost svojih poslodavaca, a koje zatim koristi protiv njih. Neki od tih izuma su, ruku na srce, genijalni. Činjenica je da bi čovek kao Salsedo bio neprocenjiv kolumbijskoj policiji, vojsci, pa čak i FBI-ju.

Kada reši da napusti kartel, Horhe postaje svestan da je jedini način da se izbavi to da sruši kartel. Neuspeh znači smrt. Poglavlja u kojima iščekujemo ishod akcija hapšenja napisana su majstorski. Dinamične smene nekoliko prespektiva čitamo kao na iglama. Element trilera dodatno je pojačan ako imamo u vidu da je u pitanju istinita priča i da je reč o životu stvarnog čoveka od krvi i mesa.

Čest problem kod novinara koji odluče da napišu roman je nedostatak lirskog aspekta pripovedanja i nedostatak emocije. Bez sumnje, priča je ispričana verno, dinamično i dostojanstveno. Lako se čita, teško se spušta i veoma je zabavna. Ali čitalac koji ipak traži nešto više od akcije ostaće pomalo razočaran. Na primer, iako Horhe ističe svog oca kao idola, ni u jednom trenutku ne objašnjava kako otac, uvaženo vojno lice, reaguje na njegovu saradnju sa kartelom. Horheova žena pojavljuje se tek sporadično. Glavnog lika upoznajemo dosta plitko i njegova priča ispričana je kroz činjenice, bez nekog značajnog uvida u njegove stavove. Doduše, reč je o istinitoj priči, a ne o fikciji, pa bi svako dodavanje i ulepšavanje bilo nepoželjno.

Sve u svemu, U carstvu kartela je interesantno štivo za svakoga ko se zanima za ovu tematiku, ali nosi i jednu veoma važnu poruku. Svet droge je opasan i nemilosrdan. Horhe Salsedo jedan je od tek šačice onih koji su se iz njega izvukli živi i zdravi, ali on nikada više neće moći da se služi svojim pravim imenom, kao ni njegova porodica. Nikada neće moći da se vrati u svoju zemlju, a njegovi roditelji biće sahranjeni u tuđini.

Za kraj, evo jednog saveta od Horhea Salseda lično: recite ne drogi, bilo da je reč o konzumiranju, prodaji ili sudelovanju na bilo koji način. Droga je pošast modernog doba i jedini način da se jednom za svagda sruše svi narko dileri je da tržište nestane.

piše: Emilija Micković


Naslov originala: William C. Rempel – At the Devil’s Table

Izdavač: Vulkan

Broj strana: 296