Drama

”Voljena” i ”Boja purpura” // Dva afroamerička klasika krunisana Pulicerovom nagradom

By In

Kada si rob, nemaš prava ni na šta. Pretpostavljam da ste već navikli da čitate o afroameričkoj književnosti na Bukmarkiću, ali zašto i ne bi? Ovo su teme sa kojima se ne susrećemo baš često, a vrlo je bitno upustiti se u različite kulture i čitati o problemima koje je određena nacionalna manjina imala. Ova književnost je izuzetno popularna u Americi – naravno pre svega među školovanim crncima, ali osim njih postoji ogroman broj belaca koji takođe uživaju u ovoj tematici. Ovoga puta na blogu su dve kratke recenzije za dva klasika: u pitanju su romani Voljena spisateljice Toni Morison, i Boja purpura spisateljice Alis Voker.

Toni Morison, zajedno sa Alis Voker i Majom Anđelou predstavlja neku vrstu svetog trojstva crnačke književnosti. Toni je najveću popularnost stekla upravo romanom Voljena koji je 1988. godine dobio i Pulicerovu nagradu ali i American Book Award. Osim ovog romana, tu su i vrlo popularni (i odlični) romani Solomonova pesma, Dom i Milosrđe, a sve ove romane možete pronaći pod okriljem izdavačke kuće Laguna. Sa druge strane tu je i Alis Voker koja je najviše poznata zbog romana Boja purpura, izdatog 1982. godine. Isto kao i Voljena, i ovaj roman je osvojio Pulicerovu nagradu, kao i National Book Award. Iako oba ova romana imaju oslikan pamuk na koricama, dok je Voljena čak roze boje i isto tako vrlo ’’ženstvenog’’ naslova – vrlo je bitno naznačiti da ovo nije čiklit ljubavna literatura kakvu pišu drugi pisci. Ovo su dva ozbiljna, emotivna i vrlo itneresantna štiva.

Postoji veliki broj romana, priča i pesama koji govore o užasima ropstva i strahotama koje je čovečanstvo bilo u stanju da počini. Među njima izdvojili su se klasici, kao što je roman Toni Morison Voljena (naslov je dat po imenu jednog od likova – Beloved, odnosno Voljena).  Ovo je priča o tragičnoj sudbini nekadašnje robinje Sete, koja, sada slobodna ne može da  pobegne od sećanja na ropstvo i na ono što je učinila. Njenu kuću zaposeo je duh ćerke koju je kao bebu ubila jer je smrt bolja nego da njena ćerka proživljava ono što je ona morala da proživi. U poređenju sa drugim plantažama i gazdinstvima gde su crnci radili i bili mučeni i zlostavljani, Slatki Dom u kom je Seta boravila bio je „dobro mesto“. Pa ipak, ona nije želela da i njenu ćerku, kao i nju, odvedu tamo gde „svaki belac može da ti uzme celo biće i radi s njim šta mu padne napamet. Ne samo da te tlači, ubije ili osakata, več da te uprlja. da te isprlja toliko da sam sebe zamrziš. Da te isprlja toliko da zaboraviš ko si bio i ne možeš više nikad da se setiš.“

Pored Sete, tu su i drugi likovi, svaki dočaran na majstorski način, i svaki iz svog ugla gleda na prošlost i bori se sa demonima sadašnjosti. Roman obiluje flešbekovima na dane u Slatkom domu, kako bi nam njihove patnje bile približene a kasniji postupci možda opravdani ili pak da bismo ih donekle razumeli, i oprostili.

Sa druge strane, tu je roman Boja purpura. On se malo razlikuje u tematici od Voljene, jer glavni likovi ovde nisu robovi amerikancima, ali jesu robovi neke druge vrste. Naime, junakinja ovog romana je Sili, jedna mlada i ne baš bistra crnkinja kojoj je majka umrla. Nakon majčine smrti, ona i sestra Neti nastavljaju da žive sa svojim ocem, koji je siluje i zloupotrebljava je. U jednom trenutku, ona će napustiti ovaj dom i biće prodata određenom gospodinu, isto crncu, koji se u romanu uglavnom naziva Gospodin __________. Na koji način će se njen život promeniti – i da li će uopšte – zavisi od ostalih likova u ovom romanu – verovatno prve crne fiktivne feministkinje Sofije, preko graciozne pevačice Šug pa sve do mladog Harpa.

Ono što je posebno interesantno u ovom romanu jeste tematika ropstva. Iako je ropstvo već ukinuto, i niko od likova nije konkretno rob, vrlo je evidentno do koje mere su žene robovi u ovoj priči. Sa jedne strane tu je Šug, koja služi sama sebi, a na potpuno drugom ekstremu Sili, kojoj nije ni bitno da usvoji ime svog supruga, jer je on za nju samo Gospodin ____________. Iz ovoga je evidentno da su svi likovi u ovom romanu razvijeni do najsitnijih detalja, i apsolutno svako od njih ima svoj glas i svoju narav. Ovo je dokaz maestralno napisane knjige.

Forma ovog romana je epistolarna, odnosno u vidu pisama. Isprva to su Silina pisma koja piše, na način na koji ona zna da piše, Bogu; i oni predstavljaju neku vrstu molitve i sigurnosti. Kasnije će se u romanu pronaći pisma Siline sestre Neti njoj, ali i obratno što će nas dodatno uvući u celokupnu priču. Roman Boja purpura je ekranizovan 1985. godine zahvaljujući režiseru Stivenu Spilbergu, a glavne uloge tumače Vupi Goldberg kao Sili i Opra Vinfri kao Sofija.

Koji god od ova dva romana da uzmete nećete se pokajati. Ako baš želite da izaberete jedan od ova dva romana, onda je preporuka bloga da to ipak bude Boja purpura. Romani o patnjama crnaca napisani su kako bi svedočili o jednom od najmračnijih doba američke i svetske istorije u cilju da se ništa slično nikada ne ponovi, jer – koliko je veliki užas ropstva ako bi majka za svoje dete radije izabrala smrt nego da provede i jedan dan u službi belog čoveka?

 

pišu: K.K. & Marko Kovačević


Naslovi originala: Toni Morrison – Beloved & Alice Walker – The Color Purple

Izdavač: Laguna

Broj strana: 343 & 240