Kratke priče, Ljubavni

Žana Poliakov – Romantično resetovanje // Bosonoga Keri Bredšo

By In

ROMANTICNO-RESETOVANJE-000074227234242Društveni eksperiment – istraživanje koje se sprovodi nad ljudima u stvarnom okruženju. Ili, u ovom slučaju, sedamnaestogodišnjakinja koja čita ljubavne ispovesti žene koja je godište njene majke. Baš da vidimo šta mi, milenijalci, možemo da naučimo o ljubavi i stvarnom životu od ljudi od nas dosta starijih. Videćemo da li i mudrijih. Sa tekstovima Žane Poliakov prvi put sam se susrela u časopisu Elle. Sada prvi put držim njeno samostalno delo u ruci i, evo, već na zadnjoj korici nam se mišljenja razilaze. Da me neko pita gde možemo da vidimo sami sebe, ja bih rekla u ogledalu, a ne u tuđem srcu.

Ova knjižica lepih korica mi se vukla po sobi nedeljama. Za zbirku priča mi i inače treba više vremena. Jednostavno, ne drže mi pažnju kao roman. A još ako se u tim pričama ništa konkretno ne dešava, ako su napisane šablonski sa gomilom dopola razrađenih ideja i površnih, nerealnih dijaloga, ume to da se razvuče.

Zbirka priča Romantično resetovanje mi se razvlačila kao ona roze žvaka što ti uvale u prodavnici kad nemaju da ti vrate sitno. Em se sporo čita, em je sve tu potpuno roze, slatko, sintetičko, zašećereno do bola a ipak pomalo kiselo. I posle nekog vremena izgubi ukus, baš kao jeftina roze žvaka.

Što se tiče samog sadržaja, u pitanju je zbirka tekstova u kojima je spisateljica u stvari protagonista. Ona priča o epizodama iz svog života, o svojim iskustvima i osećanjima, sasvim logično forsira ono što voli i širi ono u šta sama veruje. Pa nas tako vodi sa sobom na putovanja po svetskim metropolama, egzotičnim oazama i Hrvatskoj. Od Indije do Bleda, čitalac proputuje ceo svet kroz par desetina priča. Epizode u inostranstvu su joj, bez sumnje, najjači adut. Sasvim slikovito dočarava predele koji su većini čitalaca potpuno strani.

Upoznajemo se i sa muškarcima iz Žaninog život. Ipak je u pitanju delo koje i u samom naslovu sadrži romantiku. Svaki od njih je osobenjak, da to tako kažemo, pa sam se više puta zapitala koliko su oni stvarne ličnosti, a koliko fikcija. Pogotovo osoba pod pseudonimom Džin koji i po postupcima i po samom pseudonimu neodoljivo podseća na određenog Zverku. Kroz dijaloge sa ovim ljudima, spisateljica u stvari deli sa nama svoju životnu filozofiju i govori nam ono što želi da čujemo. A kad uhvati priliku, malo se i pohvali. U prolazu se srećemo i sa raznim spiritualističkim pokretima, savetima astroloških savetnica, kineskih savetnika, indijskog astrologa i Veda astrologa, za kog priznajem da stvarno nemam predstavu šta radi. Nameće se pitanje da li ona živi tako kako živi zato što piše, ili piše zato što živi tako kako živi. I da li uopšte tako živi.

Delo se sastoji iz 43 kratke priče od kojih svaka ima na neki način otvoren kraj. Bilo ko ko u svom životu ima dodira sa jezikom kao naukom uočiće klimavu gramatiku, nezgrapne konstrukcije i poneku banalnu pravopisnu grešku, ali nešto što još više bode oči je forsiranje engleskog jezika tamo gde mu nije mesto. Bez ikakvog očiglednog razloga, spisateljica ubacuje reči, fraze, rečenice, pa čak i cele pasuse na engleskom jeziku, iako postoje srpske reči koje bi se savršeno dobro uklopile. Pritom su prisutne greške u spelingu (brunch je branč, reč koja se u našem jeziku dovoljno odomaćila da je pišeš kao što govoriš; branch je, sa druge strane, grana). Od 43 naslova, čak 21 je napisan na engleskom. Skoro pola. Prilično sam sigurna da ni u jednoj od te 43 priče nije omanula da doda makar nešto na engleskom. Valjda da nas uveri kako priča svetski jezik. Ne znam. Ali znam da mešanje jezika izuzetno odvlači pažnju i ume da bude naporno, pogotovo ako čitalac nije vešt sa engeskim. A šta sa čitaocima koji ga ne govore uopšte? Da sam htela da čitam na engleskom, kupila bih knjigu na engleskom.

Zatim, možda sam staromodna, ali smatram da emotikonima nije mesto u književnosti. S obzirom da su prisutne česte slovne greške a glasovne promene na nekoliko mesta zanemarene, ne mogu a da se ne zapitam gde su u toj priči bili lektori.

Elem, da li će vam se svideti zbirka priča ovog tipa potpuno zavisi od toga da li ti leži ličnost onog koji je piše i da li ti je njegov život interesantan. Ja lično nisam izvukla nikakvu posebnu poruku. Nisam naučila ništa o ljubavi, niti sam se zainteresovala za zen budizam pa ni za unošenje dodatne pozitivne energije u svoj život. Spiritualizam nije moj fah. Taj slobodni, bosonogi način života bez vremenskih ograničenja mi se ne čini praktično. Ovu knjigu lepih korica bih vam preporučila za letovanje. Ako tražite nešto ozbiljnije, bolje izaberite nešto bez crteža na svakoj desetoj stranici.

piše: Emilija Micković


Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Godina izdanja: 2016

Broj stranica: 281